Aston Vila - Bavarci za najlepše sećanje!

Kada Vila bude istrčala na teren protiv Bajerna u sredu, njene starije navijače će obuzeti ponos, ali i slatka sećanja. Niko nije mogao da predvidi ni najveći trijumf fudbala u Midlendu pre više od 40 godina, pogotovo ne u eri strašnog Liverpula, ali i da će Vilansi morati da čekaju tako dugo da se ponovo nađu među najboljim evropskim klubovima.

Slavni klub koji je u prvim godinama igre važio za jedan od najvećih na ostrvu je posle Drugog Svetskog Rata bio negde na ivici melanholije slavnih vremena i nesposobnosti da stvori tim sposoban da se nosi, pre svega sa Londonom, ali i severozapadom zemlje. Kup iz druge polovine pedesetih protiv Bezbijevih beba je bio jedna od retkih prilika za slavlje. Navijače to nije smirilo, a klupske legende su optuživale čelnike da žive od nostalgije i stare slave.

Sem povremenih pobeda u kup takmičenjima, Vila nikada nije bila na naslovnim stranama, šezdesete su donele propast, pad u drugu ligu, klub je čak prodao pomoćne terene za gradnju stadiona i potucao se po fabrički igralištima.

U stvari sve do Rona Saundersa koji je stigao u Birmingem u leto 1974. Aston Vila je tavorila. Bilo je uzleta, finale Liga kupa početkom sedamdesetih, kratki boravak u eliti i novo ispadanje. Saunders je za osam godina digao Aston Vilu do neslućenih visina, osvojio dva Liga kupa posle povratka u prvu ligu sedamdesetih, a kruna je bila titula iz 1981. To je prvi naslov prvaka za klub posle više od sedamdeset godina.

Sudbina je bila okrutna, ovaj autoritativni menadžer, inače fanatik kada je u pitanju fizička sprema ekipe nije dočekao da se sa Vilom popne na krov Evrope. Tokom zime 1992. je podneo ostavku posle sukoba sa upravom oko novog ugovora. U tom trenutku je tim bio u sredini tabele, ali i u četvrtfinalu KEŠ. Sandersa je zamenio pomoćnik Toni Barton, mnogi kažu, ni kriv, ni dužan osvojio najveći trofej. Barton, je trajao još dve sezone na klupi, ali par loših godina u prvenstvu i ispadanje od Juventusa u četvrtfinalu KEŠ u proleće 1983. su ga naposletku koštali posla.

Ali, da se vratimo u 1981. godinu.

Tim je bio bez dvojice nosilaca igre iz dobrih godina u drugoj polovini sedamdesetih, Endi Grej je prodat, Brajan Litl je zaradio tešku povredu. Saunders je doveo Petera Vita, čoveka koji je sa Forestom osvojio KEŠ i upario ovog visokog napadača sa mladim Gerijem Šoom, jedinim lokalnim momkom u ekipi.

Kontinuitet je bio ključ, Saunders je tokom sezone koristio samo 14 igrača, čak sedmorica su nastupila u sve 42 ligaške utakmice. Glavni konkurent za titulu bio je Ipsvič sa legendarnim Bobijem Robsonom na klupi. Iako je sezona počela dobro, poraz od "Traktor Bojsa" u septembru ih je smenio sa vrha. Tokom jeseni izgubili su od Liverpula, ali su imali najkonstantniju formu. Par bodova prednosti nad Ipsvičom i dva meča više su kod većine formirali mišljenje da će ekipa iz Midlenda teško izdržati do kraja. No, tokom zime, Liverpul je pao, a Ipsvič je imao problem igranja na više frontova. Upravo je tim iz Safolka izbacio Vilu u trećoj rundi FA kupa, imali su i Kup UEFA, pa se tim raspao na proleće u ligi. I sve je to fizički bilo nemoguće izdržati, za razliku od dobro pripremljenog tima iz Birmingema koji se koncetrisao na ligu. Početkom proleća su ponovo napravi niz bez poraza. 

Iako su gledali u leđa lideru, i aprilu je izmoreni Ipsvič izgubio od Lidsa i VBA, pa je konačno RonSaunders preuzeo čelo. Vila je izgubila sva tri meča (dva u prvenstvu i pomenuti u kupu) od rivala za titulu, ali je Ipsvič u drugim mečevima gubio bodove. Na kraju u uzbudljivo finišu, 45 minuta pre kraja sezone, Ipsvič je bio na pol poziciji, ali izgubili su na Tisajdu protiv Boroa, pa je klub iz Birmingema i pored poraza od Arsenala osvojio titulu.

Javnost je bila jednoglasna, slabiji tim se dokopao prvog mesta, Ipsviču je za utehu ostao trijumf u FA kupu.

Naredna godina je najslavnija u istoriji Aston Vile.

Prvenstvo je bilo u drugom planu, Saunders je i dalje imao baš malu rotaciju. Islandski amateri iz Valura su bili lak zalogaj na startu, ali već u narednoj rundi protiv policijskog Dinama iz Berlina, šampion Engleske je upao u nevolju. Ništa nije nagoveštavalo da će tako biti. Vili Morli, Saundersov čovek od poverenja (doveo ga je iz Barnlija krajem sedamdesetih za 200 000 funti, solidan novac u to vreme) je dao dva gola za pobedu u komunističkoj Nemačkoj. Ali, na "Vila parku" su gosti poveli već posle 15 minuta, oba tima su imala šanse, na kraju zahvaljujući golovima u gostima, Vila je otišla dalje. Do početka marta, kako rekosmo, Saunders je bio prošlost, u četvrtfinalu je ekipu iz Midlenda čekao pukovnik Lobanovski i moćni Dinamo Kijev sa Blohinom, Baltačom, Balom, Demjanenkom.

Čekao ih je pakao, morali su da spavaju na Jalti u užasnom hotelu, hrana je bila očajna, bube u hlebu, Dinamo je pomerio meč dva sata ranije zbog problema sa reflektorima. Igralo se u Simferopolju, na jugu, daleko od Kijeva. Vila je odbranila 0:0, mogli su da pobede Geri Šou je promašio zicer na kraju meča.

Ali već u uvodnim minutima revanša, ovaj igrač je matirao Čanova golmana SSSR, do poluvremena je škotski štoper MekNaut duplirao prednost, polufinale je bilo na vidiku.

Tamo je Bartonov tim čekao Anderleht koji je trenirao tada Jugosloven Tomislav Ivić. Igrao je bivši kapiten Hajduka Luka Peruzovič, belgijski reprezentativci Bors, Verkauteren, Ludo Kok, Španac Lozano koji će tih godina kupiti kartu za Real Madrid.

Toni Morli je drugim golom u tri meča srušio Belgijance, u revanšu neredi na tribinama, Englezi su sačuvali 0:0, imali nekoliko šansi u kontri, ali morali su da čekaju odluku UEFA, "Ljubičasti" su se žalili posle poraza, tražili da zbog huligana rival bude izbačen iz Evrope.

To se nije desilo pa je na kraju Vila putovala na veliko finale protiv Bajerna na "DE Kajp"  Bavarci su imali lakši put do finala, švedski Osters, pa Benfika koju su razbili na "Olimpijskom stadionu" u Minhenu, rumunska Univerzitatea i "zalutali" CSKA Sofija u polufinalu. Izgubili su sa 4:3 u gostima, ali su kao i ekipi Benfike Bugarima spakovali četiri gola u revanšu.

Nemci su bili favoriti sa Augentalerom, Brajnterom koji se vratio iz Reala, Rumenigeom, Diterom Henesom. Da stvar bude gora po Engleze, posle 10 minuta su ostali bez golmana Džimija Rimera zbog povrede, pa je neiskusni Najdžel Spink, (jedna utakmica u karijeri za prvi tim) stao na gol. Bio je sjajan, ali junak je postao pomenuti Piter Vit. On je bio rekorder sa pola miliona funti plaćenih Njukaslu u leto 1980. Pre toga je sa Forestom osvojio titulu i Liga kup i bio najbolji strelac tog Klafovog tima. Kada je Vila osvojila titulu, podelio je prvo mesto i naslov najboljeg strelca lige sa Stivom Arčibaldom iz Totenhema.

Njegov gol u Roterdamu je odlučio finale, Bajern je pritiskao, Vila se branila, na kraju, pričali su, poslednjih 20 minuta se činilo kao večnost. Gol Bavaraca u samom finišu je poništen zbog ofsajda, na kraju neočekivano slavlje i najveći uspeh kluba u istoriji. Taj tim će već naredne jeseni osvojiti Superkup Evrope protiv Barselone, ali i izgubiti u meču za Interkontinentalnu titulu protiv Penjarola.

Trofeji iz 1982. ostaće jedini do sredine devedesetih kada je tim sa Ircima Stauntonom, MekGratom i Tauzendom uzeo Liga kup protiv Fergijevog Junajteda. Najdžel Spink, jedan od heroja Roterdama je i dalje bio u klubu, ali kao rezervni golman, alternativa za Marka Bosnića.

Aston Vila je od osvajanja evropske titule do prošle godine kada je izborena Liga
Konferencija (ispali su u polufinalu), igrala nekoliko puta u Kupu UEFA, a najduže su trajali 1997. kada su ispali u top 8 fazi od madridskog Atletika (Antić je bio na klupi Madriđana).

Koliko je to bilo davno?

Savo Milošević i Dvajt Jork su predvodili napad, kapiten je bio izvesni Garet Sautgejt, a zaboravljeni Džon Gregori je tek počeo svoj četvorogodišnji mandat na klupi Vilansa.

To je davna prošlost, ova Aston Vila je moćna, četvrta u najjačoj ligi na svetu, zgazili su Jang Bojse u prvom meču u Švajcarskoj. Sada u Midlend stiže moćni Bajern koji je "progledao" sa Kompanijem na klupi.

Moglo bi da bude golova, Vila je opet pokazala slabosti u odbrani protiv Ipsviča za vikend, nisu pobedili u Istočnoj Angliji, sada će morati da se suoče sa Bavarcima koji su izgubili prve bodove u Bundesligi protiv šampiona Bajera.

Što se tiče ostalih mečeva, neke mečeve ćemo obraditi u posebnim rubrikama. Zanimljivo će biti u Londonu, PSŽ gostuje Arsenalu koji se za vikend mučio, ali pobedio Lester i čini nam se da bi u ovoj utakmici moglo da bude dosta golova. Milan je stabilizovao formu sa dve pobede u prvenstvu, kao da je "Madonina"; ulila novo samopouzdanje"Đavolima";, ali u Leverkuzenu nije lako, i tu su golovi prva opcija.

Đirona će biti popularna opklada, mada debituju kod kuće u Ligi šampiona, Fejenord je u očajnoj formi, uz to imaju dosta povreda. Siti će lako pobediti u Bratislavi, ali kvota nije vredna pomena. I Atalanta je favorit protiv Šahtjora, Real gostuje u Lilu, protiv "Doga" u gostima nikada nije lako. Bolonji će biti teško u Liverpulu, a golove takođe potražite u sudaru Šturma i Klub Briža.