Englezi u Finskoj - Od severa se ne može pobeći!

Miloš Crnjanski je početkom Drugog svetskog rata pisao o Hiperborejcima, narodu na krajnjem severu Evrope koji živi u večnom miru i izobilju. Tih godina na frontu je ratovao Bil Hodžson, vatreni navijač Njukasla i jedan od mnogobrojnih „Džordija“ (naziv za stanovnike sa krajnjeg severa Engleske) koji su u potrazi za boljim životom uglavnom dolazili u London.

Bil se posle rata zaposlio kao vozač autobusa i nastanio u Krojdonu, izuzetno gusto naseljenom južnom delu Londona gde se ubrzo zaljubio u boje Kristal Palasa.

Baš u prvim posleratnim godinama dobio je sina Roja u vreme kada je južni londonski kvart vrvio od bogomdane dečurlije koja je presudno uticala na formiranje i profesionalni put Bilovog sina.

Krojdon se danas smatra jednim od najrazvijenih okruga u Velikom Londonu, ali radnička klasa je bila ta koja je dala najpoznatnije sportske predstavnike ovog dela britanske prestonice.

Odrastajući sa ikonom Kristal Palasa Stivom Kemberom, čiji otac je radio kao kondukter u Bilovom autobusu, Roj Hodžson je odmalena bio zaražen fudbalom.

Fudbalski dar mu nije bio jača strana, pa mu ni karijera u kopačkama nije bila ni blizu najboljeg druga iz detinjstva. Želeo je Roj da se posveti profesuri i postane nastavnik fizičkog vaspitanja, ali ga je poznanstvo sa školskim drugom Bobom Hotonom odvelo u Švedsku.

Sredinom sedamdesetih švedski fudbal je prolazio kroz pravu revoluciju zahvaljujući Hotonovim uspesima u Malmeu. Po uzoru na „Nebeskoplave“, sličan model želeo je da implementira i Halmštad pa se za savet obratio lično Hotonu.

Bob nije mnogo oklevao pa je preporučio Hodžsona koji je te 1976. godine na severu Evrope započeo svoju trenersku odiseju u kojoj će promeniti 22 tima u osam različitih država.

Osavajanje titule u prvenstvu Alsvenskana u debitantskoj sezoni smatra se jednim od najvećih iznenađenja u istoriji švedskog fudbala.

Početni zamajac „severnjačkog sina“ odraslog u južnom Londonu stvorio je neraskidivu nit Hodžsona sa ovim delom kontinenta. Reklo bi se da se Roj vratio korenima i da je na severu pronašao „fudbalsku Hiperboreju“.

Hodžson je nakon uspeha u Halmštadu i Malmeu okušao sreću u švajcarskom i italijanskom fudbalu, ali je sever bio taj čija sila ga je vukla u svoje središte pa se tako početkom 2006. godine obreo u reprezentaciji Finske.

U donekle zaboravljenom angažmanu tokom živopisne trenerske karijere Hodžsonu je malo nedostajalo da Fincima obezbedi prvo učešće na velikim turnirima. Svega dva poraza iz 14 utakmice u kvalifikacionoj grupi za EURO ’08 dokaz su da je Roj pravi fudbalski alhemičar.

Finska je pod Hodžsonovim vođstvom ostvarila najbolji plasman na UEFA listi (33. mesto u martu 2007. godine), a veliki trijumfi protiv Poljske i Belgije uz dvostruki remi protiv Portugalaca vratili su potpuno uništeni ugled reprezentacije.

Pod vođstvom Hodžona fudbaleri Finske su igrali disciplinovan fudbal koji je patio od neefikasnosti, ali su sa šest pobeda pokazali da su takmičarski sazreli.

Poučeni dobrom saradnjom sa Rojom, Finci su početkom 2008. godine angažovali Stjuarta Bekstera, koji sa prethodnikom delio „severnjačko poreklo“ i trenersko kaljenje u Švedskoj.

Zanimljivo je da je Hodžson bio trener Beksteru u njegovoj poslednjoj sezoni u igračkoj karijeri. Bilo je to tokom 1983/84 u Erebru koji će Hodžsonu biti odskočna daska za prelazak u Malme, a Stjuartu prvi angažman u trenerskoj karijeri.

Sudbina je htela da upravo Bekster nasledi Hodžsona na klupi Finske, ali je njegov mandat devalvirao sve ono što je njegov bivši trener učinio.

Ni upola uspešne kvalifikacija za EURO 2012. godine u odnosu na prethodni kontinentalni šampionat bile su samo vrh ledenog brega problema koji su se ogledali u žestokom padu na UEFA listi, favorizovanju pojedinaca, svađi sa medijima...

Finska se od tog pada i danas oporavlja, a utisak je da su sa dugogodišnjim selektorom Marku Kanervom pronašli put stabilizacije. Učešće na Evropskom prvenstvu 2021. godine tome ide u prilog.

Ipak, debakl u Pireju protiv Grka ne budi im optimizam pred gostovanje Englezima ovog utorka od 20:45 na „Vembliju“. Domaći su u prvom kolu rutinski slavili u Irskoj 2:0 pa kao veliki favoriti dočekuju slabašne Fince i očekuje se rutinska pobeda „Gordog Albiona“.