Steaua - Od “Klempavka” do starta sa patuljcima!

Kada u utorak i sredu budu startovale duge letnje kvalifikacije za Ligu šampiona među učesnicima u ovoj ranoj fazi kada na sve mislimo osim na klupski fudbal, biće i jedan bivši šampion Evrope.

Steaua se konačno domogla titule, posle bezmalo deset godina, ali moraće od početka. U prvom kolu bukureštanska "Zvezda" ide u San Marino i niko ne sumnja da će proći nepoznati Virtus, prvaka ove državice. Ali, tu je kraj dobrim vestima, jer već u drugom kolu moraju na Karabag, opasnog šampiona Azerbejdžana.

O tome kada dođe vreme. Neko će osporiti tvrdnju da je ova Steaua šampion Evrope, dve decenije traju natezanja vlasnika, kontroverznog Điđija Bekalija sa ministartstvom odbrane oko nasleđa nekadašnjeg vojnog kluba. U prošloj deceniji je preimenovao klub u FK Steaua Bukurešt, za navijače nema dileme, iako je vojska osnovala svoj novi klub, koji je pravi.

Upravo je Steaua u post-ratnim godinama bila čedo ministrastva odbrane. Oni su prve sezone na brzinu osnovani, sprečeno je da ispadnu, ali su već sledeće osvojili titulu. Kasnije je započela dominacija, ali pre nego što to odbacite kao čist uticaj države, taj tim je gostovao u Engleskoj, nije izgubio od Arsenala, tukli su Luton. To je prva zlatna generacija, a u stvari je u pitanju bila reprezentacija Rumunije. Veliki igrači naših dragih komšija Kakoveanu, Zavoda, Apolzan, Tatariu su svi odreda bili igrači Steaue. Reprezentacija isključivo od igrača Steaue je savladala recimo Jugoslaviju, jedan od najjačih timova Evrope tog vremena, 1956. na stadionu JNA. Steua je po uzoru na ostale armijske klubove istočnog bloka dobila i naziv "Zvezda" i žutu zvezdu na grbu krajem pedesetih. Šezdesetih je trener Stefan Kovači stvorio osnove nove moćne ekipe pre nego što je otišao u Ajaks i osvojio dve titule šampiona Evrope.

Ali, napravio je sjajan posao, Steaua je u KPK početkom sedamdesetih izbacila Barselonu i na gol u gostima ispala od Bajerna. Ipak, kasnije je došlo do opadanja, nije pomoglo ni to što je Čaušesku povukao reprezentaciju iz međunarodnih takmičenja.

Ali, novi tim je bio spreman osamdesetih. Emerih Jenei, inače advokat po profesiji je doveden 1982. smenjen jer nije osvojio ništa, ali i reinstaliran. Tu je bio u ulozi pomoćnika, neki će reći i "špijuna", Anhel Jordanesku. Ovaj tandem je napravio najveći uspeh u istoriji rumunskog fudbala. Prvo, treba reći da je vojska pokupila najveće igrače Rumunije tog vremena kako bi prekinula vladavinu policije oličene u Dinamu iz Bukurešta. Tako su stigli golman Dukadam, Jovan, Lakatuš, Belodedić, Piturka, Balint, Bumbesku, Hadži je već bio tu...

Ostalo je istorija.

Te 1986. se sve otvorilo Rumunima, tukli su Vejle i Honved, pa Kusisi iz Lahtija u četvrtfinalu i Anderleht u polufinalu. Sem Finaca nikoga nisu pobedili na strani, ali nema veze, u Bukureštu su bili silni. I onda, kada su ih prežalili u finalu u Sevilji u jednom od najgorih finala ikada, posle 120 minuta bez golova, Dukadam je odbranio sva četiri penala Kataloncima i doneo titulu prvaka Evrope. Najsmešnije od svega je što je Jenei ubacio svog pomoćnika Jordaneskua u drugom poluvremenu, pa je ovaj proveo 50 minuta na terenu (računajući i produžetke) iako nije igrao fudbal dve godine.

Ali, taj tim će u naredne tri godine do pada diktatora koji nije baš cenio fudbal, igrati jedno polufinale (ispali od Benfike), i 1989. uspeli da stignu do finala gde ih je pregazio "holandski" Milan.

Sve posle toga je opadanje moći, post-komunistička era i dizanje gvozdene zavese je učinilo da se tim raspadne, najbolji su otišli u inostranstvo, a tim je nastavio da osvaja beznačajne kupove u Rumuniji. Posle ere dobitnika tranzicije Viorela Pauneskua, klub je stigao u ruke Điđija Bekalija. O tome smo već pisali, evo da podsetimo da je za tih dvadesetak godina uspešnijih bilo prvih desetak, kada su i igrali u Ligi šampiona. Posle je Bekali uvukao klub u vrtlog svojih sukoba sa svim i svakim, otpuštao je i dovodio igrače, treneri su se menjali kao na traci. Negde pre osam godina je u talasu nacionalizma koji ga je zarazio poželeo da igraju samo rumunski igrači uz par stranaca, uglavnom komšija Srba, pa su Marko Momčilović i Bogdan Planić proveli nekoliko godina krajem prošle i početkom ove decenije bili dva od tri stranca. Srodili su se sa drugim mestom, iza Kluža, pa Farula. Konačno su sušu prekinuli prošle godine, pa kreću od početka. Poslednji put Steaua je u grupnoj fazi Lige šampiona igrala pre 11 godina.

Prvak BiH, Borac iz Banjaluke, za koga se pričako da pokušavaju da dovedu Stevana Jovetića će ugostiti malo poznatog albanskog šampiona Egnatiju. Radi se o ekipi sa jadranske obale, obnovili su rad pre desetak godina, osvojili dva kupa, i titulu prvaka prošle sezone. Ne bi trebalo da predstavljaju ozbiljnijeg rivala za ekipu iz Republike Srpske.

Crnogorski Dečić ide na gostovanje TNS, jedino klubu iz velške lige koji je profesionalan, standard crnogorskog fudbala je slab. Celje će na Baltik, rival je estonska Flora koja je prošle godine odbranila titulu, a nema strance, za razliku od ostalih estonskih klubova. Slovenački "Grofovi" bi trebalo da prođu, dok makedonski šampion Struga teško može da učini nešto protiv Slovana iz Bratislave. I Ludogorec bi lako trebalo da eliminiše gruzijski Dinamo Batumi. Prošlogodišnja senzacija, Farani iz Klaksvika će ugostiti luksemburški Diferdanš i finski Helsinki je favorit na gostovanju litvanskom Panevezisu. Litvanci prvi put igraju u kvalifikacijama za Ligu šampiona, prvi put su i osvojili titulu, tu je nekadašnji fudbaler Inđije Bosančič, a ukupno ova ekipa ima strance iz 16 zemalja. Nastali su na ruševinama nekadašnjeg Ekranasa, ali čini se da su Finci preveliki zalogaj.

U gornjem domu kvaliteta u ovom društvu manje poznatih šampiona je i Ordabaši iz Kazahstana. I oni su iznenadili Astanu. Zlatan Šehović bivši fudbaler Partizana je pojačanje za ove kvalifikacije.

Naravno, ima mnogo simpatičnih priča za ove klubove, potražite kvote, malo smo vam približili situaciju. U smanjenoj ponudi, veliki broj mečeva u kvalifikacijama za tri evropska kupa biće primamljiv za igrače...