Zbog čega Francuska igra ružno?

Didije Dešan je toliko običan da to samo po sebi izaziva posebnost.

Jednom ga je Kantona potcenjivački nazvao "vodonošom", ali ako je kralj Erik kao Prometej, težio da ukrade igru od bogova i približi je ljudima, francuski selektor je kralj Mida lično. Bukvalno sve čega se dotakao u karijeri postalo je zlato.

Kroz karijeru su kritičari uobičavali da njegove uspehe objašnjavaju time da je uvek bio na pravom mestu. Samo, takve stvari deluju budalasto, svi znamo da je sreća posao, nigde nije bilo slučajno, ni u Marseju, ni u Juventusu, ni u Čelsiju, ni u francuskoj reprezentaciji. On je zaista bio neka vrsta profesionalnog dizača pehara.

Tamo odakle dolazi, iz Bajona, blizu Atlantika i baskijske granice, ljudi su uporni, tvrdoglavi i tihi. Sada u zavičaju lokalni stadion nosi njegovo ime, upravo je francuski "general" prototip tamošnjih krajeva. Bandoglav, što bi rekao naš narod, uvek odradi posao, pre će zid popustiti nego takvi ljudi u svojim namerama.

Hemingvej je pomenuo Dešanov narod u "Sunce se ponovo rađa", tamo su kuće žute, kao i Sunce, svako dvorište ima teren za pelotu, koju Baski vole i više od fudbala.

Ali, da se vratimo francuskom selektoru.

Kako je moguće da tim sa toliko talenta igra tako ružno?

Dešan je kroz kiseli osmeh (nisu tamošnji ljudi duhoviti) rekao je da je on bio defanzivni igrač i da je tim napravio po sebi. Neuspešan pokušaj ironije, jer umeli su Gali i lepo da pobeđuju za ovih 12 godina koliko on sedi na klupi. Ali, istina je da Didije ceni solidnost i predvidivost rezultata, onaj triler protiv Švajcaraca pre tri godine ili ludo finale u Kataru su ga učvrstili u viđenju igre kao eksperimenta u strogo kontrolisanim uslovima. Pa ko se od mleka opeče, taj i u jogurt duva, tu možda leži tajna francuske pobedničke dosade.

"Timovi sa jačim odbranama osvajaju trofeje", reći će često selektor.

A ko je veći ekspert za trofeje od njega? 

Sa Francuzima je pokorio svet i Evropu kao igrač uglavnom zidajući kuće takvog materijala sa Desaijem, da bi i tri praseta bila potpuno sigurna unutra. Sa Marsejom i Juventusom je podigao "klempavka" najčešće gledajući kako jedna lopta na suprotnoj strani mreže od njegove rešava sve. I on svakako ne odustaje od tog recepta...

Nekako po strani, uz salve kritika vezane za činjenicu da "Les Bleus" više izgledaju kao vešti kiborzi nego propovednici klase i efikasnog fudbala, ostaje činjenica da je Francuska primila gol samo iz penala, i to pošto je Leva dva puta imao pravo da pokuša.

Dešan je verovatno mnogo bio zabrinutiji u prethodnih godinu dana zbog primljenih golova protiv Škota, Grka, Čilea, nego jer im je Kanada sačuvala mrežu.

Pozvao se u rešavanju rebusa na strpljenje, karakternu osobinu njegovih zemljaka. Probao je i sa Konateom, istrpeo kritike oko Upamekana, ko prati klupski fudbal, to nije nivo kandidata za titulu, ali kada je uspeo da upari fudbalera Bajerna sa Salibom i Kundeu ponudio stalno zaposlenje čuvara desne aut linije stvari su kliknule. Štoperski tandem je ostao neoštećen u pet od poslednjih sedam mečeva.

Majk Menjon je verovatno najbolji golman koga je Francuska imala u nekom dužem vremenskom periodu (pustite me sa Ljorisom, koji je uvek hodao na granici između čudesne odbrane i kiksa), a mišići u vezi su za Dešanove timove conditio sine qua non.

Ako premotamo u maj 2007. na svom drugom poslu, najvećem u klupskoj karijeri, on je Juventus vratio u Seriju A, ali i odšetao pretposlednjeg dana sezone, nakon neslaganja sa direktorom Sekom u vezi dovođenja igrača. Pričalo se da je želeo potpuno drugi profil od danas zaboravljenog Portugalca Tijaga. Danas kaže da mu je to bila greška karijere (ne Tijago koji je bio promašaj, već to što je ispustio prestižni posao) ali nije siguran da ponovo ne bi tako postupio, jednostavno uvek istera svoje.

Pa hoće li danas isterati svoje, kada verovatno ponovo ugradi Rabioa kao osigurač i sačeka da se Španci istutnje. Francuska će u meč ući ponovo sa željom da dobije tesno, selektor bi rado reprizirao meč protiv Belgije.

Samo, nije baš da je Španija ono što biste očekivali od ljudi sa druge strane Pirineja. De la Fuente je dosta toga promenio, tim je spreman da se potuče, videli ste protiv Nemačke, plus ovo je neuporedivo sa zlatnom generacijom i ma šta mislili nema dodirnih tačaka sa "tiki-takom". Prvo, i Ćavi i Ćabi Alonso su retko davali golove, njihov "metronom" fudbal nema puno veze sa Ruizom, Olmom, pa i Rodrijem. Ima i do inventara, nekada one čuvene lažne devetke najboljeg tima u prvoj polovini prošle decenije nisu mogle da sačuvaju loptu u duelu ni da im život zavisi od toga, niti se to od njih tražilo. Morata može, od njegove sposobnosti na 30 metara od gola, razvlačenja štopera i stvaranja prostora za efikasne veziste, zavisiće mnogo toga večeras. Jamal i Niko jedva čekaju situacije u kojima livada izgleda zelenije za brze i vešte izbegavače bikova.

Kao kod Hemingveja u pomenutom delu Francuska je obična i čvrsta, Španci su ponešto drugačiji, tamo se može desiti kako je majstor reči primetio da te iskoriste uz smešak, koji prelako zameniš za simpatiju.

Hoće li Francuzi završiti u prašini?