Mitre, može dres za brata? (13)

Kada kasno uveče ne mogu da zaspim iz nekog razloga, imam običaj da uz zvuke gitare Vlatka Stefanovskog i taktove pesme "Čuvam noć od budnih" popijem jednu, dve čašice "džejmisona" kojeg kući ljubomorno čuvam samo za sebe. Fini irski viski nije baš nadohvat ruke u Dohi, pa sam dan koji polako i mirno ostavljam iza sebe sumirao uz čaj za jačanje imuniteta.
Daj šta daš.

Trinaesti dan u Dohi bio je satkan od mnogo različitih zadataka i akcija koje nisam smeo da propustim. Centralni događaj me je čekao u medija centru gde su na konferenciji pred meč sa Švajcarskom u trećem kolu Svetskog prvenstva u Kataru govorili selektor Srbije Dragan Stojković i rekorder po broju golova u nacionalnom timu Aleksandar Mitrović. Na gotovo svakoj konferenciji za medije, javljaju se pojedini borci za slobodu kako bi upitali naše reprezentativce ili selektora o nekim temama koje nisu vezane za fudbal, već spadaju u domen politike. Primera radi, poljski novinar je došao na konferenciju samo kako bi upitao prisutne kako komentarišu podršku srpskih navijača Rusiji u sporu sa Ukrajinom. Neke je, otkako je slika sa čuvenom zastavom u svlačionici Srbije pred Brazila izašla u javnost, zanimao isključivo taj detalj, ali nisu dobili odgovore. Niko od srpskih novinara nije pristao na razgovor sa švedskim kolegom koji je upitao to što me je, moram priznati, malo i obradovalo.

Posle silnih natpisa na društvenim mrežama, ova konferencija bila je sjajna prilika da se pošalje snažna poruka ljudima u Srbiji i da se fokus stavi isključivo na fudbalske stvari. Selektor kaže da su svi spremni, pa ostaje nada da ćemo protiv Švajcaraca videti najbolju Srbiju na prvenstvu do sada. Iskreno, i sam sam osetio neko neobjašnjivo olakšanje posle izlaganja Stojkovića, da li i iracionalno, videćemo. Bio sam veoma iznenađen time koliko se Aleksandar Mitrović obradovao mojom konstatacijom da je protiv Kameruna odigrao veoma dobro i pored činjenice da pre toga nije blistao protiv Brazila, delom i zbog toga što je bio rovit. Učtivo se zahvalio na moje reči i nastavio da odgovara na pitanje, ali scena koja je definitivno obeležila dan se dogodila na treningu reprezentacije Srbije.

Prvih 15 minuta bilo je otvoreno za javnost, ali iz nekog razloga nije bilo dozvoljeno fotografisanje niti snimanje, te sam uspeo da uhvatim tek jedan kadar pre nego što sam dobio to obaveštenje. Seo sam u prve redove tribina kako bih što bolje osetio miris sveže pokošene trave i atmosferu u jednoj fudbalskoj ekipi. Igrači su formirali grupu i krenuli u lagano zagrevanje trčeći u krug, te su se tako u jednom trenutku našli na svega desetak metar od nas. "Vidi, eno ga moj brat, hvala ti brate za danas", čuo se u dobrom raspoloženju Aleksandar Mitrović pokazujući svima na mene. Bio sam toliko iznenađen da sam samo stigao da mu mahnem dok su ostale kolege ostale u čudu. "Je l’ tebi rekao, je l’ tebi rekao", pitali su me svi prisutni. Rekoh da mislim da jeste i da sam ja svoju dužnost obavio, ako je taj detalj uspeo da barem malo još više podigne atmosferu u timu na šta su se kolege iskreno nasmejale.

Pa, Mitre, ako bi mogao jedan potpisani dres za brata...

Drago mi je što se ponovo govori o isključivo fudbalskim temama, zbog toga sam došao ovde i za to živim u ovom poslu. Ubrzo sam pokušao da dokučim u kojem će sastavi Srbija napasti Švajcarsku, uzimajući u obzir sve informacije koje je javnosti dao selektor. One, naravno, ne moraju biti nužno tačne i niko mu neće zameriti ako je nešto i sakrio od rivala, ali optimistično nam se smeši najbolja varijanta postavke tima koji je srušio Portugal usred Lisabona.

Večernji program bio je rezervisan za okršaj reprezentacija Japana i Španije koji je bio spektakl svoje vrste na spolja veoma lepom stadionu Kalifa. Istovrememo se na stadionu Al Bajt igrao meč između Kostarike i Nemačke što nam je donelo posebnu draž i jedan veliki rolerkoster emocija. Španci su poveli, čini se, kao za svaki slučaj, a onda su u ruke definitivno uzeli kalkulator i počeli da računaju onako kako samo oni to znaju. Dva sata pre ovog meča, u grupi koja se ukršta sa ovom, Maroko je iznenađujuće zauzeo prvu poziciju na tabeli, dok je Hrvatska bila druga. To je značilo da će Španija, ukoliko ostane prva na tabeli, igrati protiv "kockastih", a Japanu bi usledio meč sa Marokom. Da bude jasno, Japanci su noćas odigrali požrtvovano, hrabro i pre svega pošteno i kao nagradu za to dobili mesto u osmini finala Mundijala. Da li će i na koji način Španija biti kažnjena od strane fudbalskih bogova zbog vidljivih kalkulacija, ostaje nam da vidimo.

S namerom sam ostao malo duže kako bih prisustvovao konferenciji za medije nakon meča između Japana i Španije, iako je to značilo povratak kući najranije u pola 3 posle ponoći. Ne toliko zbog prilike da vidim nekada velikog igrača i trofejnog trenera Luisa Enrikea, već i da naučim nešto od kolega prisutnih na konferenciji. Španski mediji postavljali su uglavnom fudbalska pitanja od kojih je jedno bilo i o pomenutim kalkulacijama, što je Enrike vešto demantovao, i po tome ih mogu staviti u istu ravan sa brazilskim koje i dalje pamtim. Takođe, iznenadio me je broj novinarki iz Japana kojih je bilo barem 30 posto iz Zemlje izlazećeg sunca, a i Japanci su prikazali skromnost nakon još jedne velike pobede na turniru. Mogu samo da zamislim kako bismo mi reagovali da smo u osam dana dobili Nemačku i Španiju...

Od Španaca fudbalsku kulturu o kojoj toliko drobim prethodnih dana (znam da sam dosadan), od Japanaca skromnost i fokusiranost za posao - na Svetskom prvenstvu možete da naučite praktično od svakoga ponešto i kao novinar.

Sudeći da je danas dan utakmice koja će obeležiti trofejnu generaciju srpskih igrača, po nekom nepisanom pravilu trebalo bi da zajašem "hajp" i "založim vatru" velikih očekivanja našeg naroda na ovom Mundijalu. Preživeće "orlovi" bez još jednog motivisajućeg teksta u javnost, samo neka prikažu onu igru po kojoj su postali prepoznatljivi u Evropi i svetu u prethodne dve godine.

A vi, zavalite se u udobnoj fotelji i popijte neki "džejmison" večeras i za mene.

Večeras Srbija pleše.