Da li je Arsenal talac Vengerove sujete?
Autor: Janko Glavonjić
subota 22.03.2014.
20:24
Izvor: Sportske.net
Posle gostovanja Liverpulu i Mančester Sitiju, Arsenal je doživeo još jedno poniženje, ovoga puta od ruku Čelsija. Murinjo nije imao milosti prema Vengeru, koji je za jubilarnu 1000. utakmicu na klupi Arsenala dobio 6 komada u svojoj mreži.
Beta/AP Photo/Kerstin Joensson
Povezane vesti
Snovi o tituli raspršeni su na brutalan način od strane gradskog rivala. Teorija još uvek postoji, ali posle današnje bruke, niko u Arsenalu nema ni pravo da je pomene.
Arsen je rekao, ja sam kriv! Često se kaže da igrači igraju, da su treneri tu samo moderatori, da ih usmere, prenesu im filozofiju i ideje. Upravo je Venger jedan od trenera koji se najviše brani prilikom ovakvih neuspeha, baš zbog toga što je očigledno da Francuz zna da postavi sistem igre i taktiku - nesporno je da Arsenal zna da odigra prelepe mečeve, da godinama forsira jako lepršav, moderan fudbal, koji je posledica upravo Vengerove moderacije i usmeravanja.
Često se potencira da Venger iz onoga što ima izvlači apsolutni maksimum, i da sa timom kvaliteta Arsenala i ne može bolje. Kada se na to doda činjenica da Arsenal nema sreće sa povredama, da često i po pola prvog tima bude povređeno u toku jedne sezone, onda ne ostaje ništa drugo nego da skinemo kapu "Profesoru" i priznamo mu veliko umeće, oslobađajući ga svake krivice.
Ali, ako krenemo u taj kružni proces zaključivanja, upašćemo u zamku i zaključiti pogrešno. Treba postaviti prava pitanja, a to su - Da li je Venger isključivo odgovoran za transfer politiku Arsenala? Da li Arsenal ima dovoljno novca na raspolaganju za potrebno ojačavanje tima? Da li Venger bira osoblje u klubu, uključujući tu i fizioterapeute i doktore?
Odgovor na sva ova pitanja je, naravno, da. Dakle, Venger je direktno kriv za osmogodišnju degradaciju Arsenala, i njegovo spuštanje na nivo tima koji se grčevito bori za četvrto mesto gotovo svake sezone, sa pozicije jedinog pravog takmaca moćnoj mašineriji Ser Aleksa Fergusona.
Arsen je došao u London davne 1996. i započeo dinastiju sličnu Fergusonovoj u Junajtedu. Ne toliko uspešnu, ali svakako vrednu pažnje i divljenja.
U trenutku Arsenovog dolaska, Arsenal je bio u pet uzastopnih sezona, posle titule 1991. godine van top 3 kluba u ligi. Arsen je odmah postavio ekipu na noge, doveo Patrika Vijeru iz Milana koji će biti kamen temeljac Arsenalovog veznog reda u narednim godinama, i završio je kao treći.
Uz Vijeru je došao i Anelka, a sledeće sezone je vezni red upotpunjen Petijem i Overmarsom, i već te, druge sezone, Venger je prekinuo Fergusonov niz titula.
Njegov lepršav fudbal, puno golova, ali i tehnički izuzetno obučen vezni red omogućio mu je da parira moćnom Junajtedovom veznom redu i porazi ga u trci za titulu.
Ferguson je uzvratio udarac, osvojio 3 uzastopne titule, ali je Venger bio za petama, drugi, i onda se ponovo popeo na tron 2002.
Ekipa se polako gradila i 2004. je doživela svoj vrhunac, kada je osvojena titula bez izgubljenog meča u Engleskoj.
Profesor je bio slavljen, svi su priznavali njegov rad, kupuj jeftino, razvijaj igrače, a zatim prodaj skupo. Bilo je tu i promašaja, neki su bili skuplji, neki jeftiniji, ali od te ekipe "nepobedivih", samo je Anri plaćen preko 10 miliona funti, ostali daleko manje.
Ta generacija, ili bar njen deo, otpevala je svoju labudovu pesmu 2006. kada je došla do svog prvog i jedinog finala Lige šampiona, ali ih je moćna Barselona rutinski porazila.
Od tada, u 7 uzastopnih sezona Arsenal nije bio bolje plasiran od 3. mesta. Mnogi kažu da je to najviše zbog upliva novca u Čelsi i Siti, i sigurno je to deo razloga za takav pad.
Ali možda i veći je Arsenova tvrdoglavost i odbijanje da novcem kupi gotove igrače, koji bi instant podigli kvalitet tima.
Ono što je takođe činjenica, a što se sada jasno vidi, je da je pad počeo odlaskom Patrika Vijere, jednog od najboljih defanzivnih veznih igrača u istoriji.
Problemi Arsenalovog "mekanog" veznog reda videli su se i danas, videli su se i protiv Sitija, viđaju se svaki put kada naiđu na ekipu koja je tehnički i/ili fizički moćnija na tom delu terena. Arsenalova igra se tada raspada, a njegovi igrači ne znaju šta da rade na terenu.
Ove sezone je izgledalo da će sve biti drugačije, kupljen je Ozil za veliki novac, koji se sjajno uklopio sa Žiruom, njegov dolazak je podigao i Remzija, koji je u prethodnih nekoliko sezona, posle povrede, delovao potpuno izgubljeno, često bio najgori pojedinac na terenu, a mnogi su se pitali da li je Venger poludeo što ga toliko forsira. Sve je profunkcionisalo, ali kada su došli teži mečevi, Žiru je pokazao svoje očigledne nedostatke koji su se videli od kako je stigao, Ozil stvorio reputaciju igrača za male utakmice, i ponovo te povrede, koje otvaraju novu diskusiju - da li je moguće da je sve slučajnost, da Arsenal zaista nema toliko sreće, ili je u pitanju neadekvatan rad medicinskog tima Arsenala?
Vengerovo tvrdoglavo guranje svojih zamisli, koje više nisu ni tako sveže kao kada je dolazio, niti su u krajnjem slučaju i primenljive do kraja u promenjenim okolnostima na tržištu, koštale su Arsenal trofeja u poslednjih 8 godina.
Jedan Tijeri Anri je došao za 11 miliona funti, danas za taj novac može se dovesti tinejdžer koji pokazuje određeni potencijal, u čiji se razvoj mora uložiti veliki trud i vreme. I tu je Venger načinio grešku. Preterao je u forsiranju mladih igrača, od kojih većina postanu odlični, ali kada postanu toliko dobri da budu nosioci tima kakav Arsenal želi da bude - oni odlaze. To se desilo sa Nasrijem, sa Fabregasom, sa Van Persijem. Postoji cena "sušnih" sezona, a to je odlazak najboljih igrača. Neki klubovi su prinuđeni na takav put, čak ga mogu iskoristiti da "porastu" i možda u budućnosti postanu faktor i kod raspodele trofeja, dobri primeri za to su Everton i Sautempton.
Ali Arsenal nije prinuđen na taj put. Venger ga je izabrao, i dalje tvrdoglavo ide njim, iako je jasno da u današnje vreme bez vrlo ozbiljnog ulaganja nema ni rezultata.
A čak i ako se prihvati taj put kojim Venger gazi, može se postaviti pitanje - Zašto Venger ne ulaže u razvoj igrača na mestima koja su kritična već godinama u Arsenalu?
Pozicija napadača, štopera, pa i bekova, a pogotovo zadnjeg veznog igrača u Arsenalu je posle odlaska Anrija, Vijere, Sola Kempbela i donekle Ešlija Kola, pokrivena igračima koji nemaju odgovarajući kvalitet.
Bendtner preživljava u Arsenalu bez ikakvog učinka, mnogi ne znaju da je Park Ču Jong i dalje član tima, kroz odbranu su prodefilovali igrači poput Skilaćija ili Đurua, dok se ne zna da li je Dijabi u svom boravku u Arsenalu češće bio u kombinaciji za tim ili povređen. Ali zato Arsenal i u prvom timu i u rezervama, ali i u mladom timu ima krilnih i ofanzivnih veznih fudbalera "za izvoz".
Posle današnjeg poraza Venger bi morao da se zamisli kuda treba ići dalje. Pošto ovim putem dalje ne može. Jasno je da Venger ima fudbal u malom prstu, tačno je da on i sa igračima koje ima, i kada ostane bez pola tima, zna da "sklopi" igru, zna da ostvari taktički i igrački sjajne i prelepe pobede, ali je takođe jasno da u maratonu koji se trči Vengerovi mladi momci nemaju dovoljno kondicije, mentalne čvrstine i iskustva da se trkaju sa većim i jačim protivnicima.
Dva su puta pred Vengerom - priznavanje greške i napad na transfer listu na leto, ili nastavak ove politike koja će još više izbledeti sliku briljantnog fudbalskog profesora i verovatno dovesti do neslavnog rastanka...
Arsen je rekao, ja sam kriv! Često se kaže da igrači igraju, da su treneri tu samo moderatori, da ih usmere, prenesu im filozofiju i ideje. Upravo je Venger jedan od trenera koji se najviše brani prilikom ovakvih neuspeha, baš zbog toga što je očigledno da Francuz zna da postavi sistem igre i taktiku - nesporno je da Arsenal zna da odigra prelepe mečeve, da godinama forsira jako lepršav, moderan fudbal, koji je posledica upravo Vengerove moderacije i usmeravanja.
Često se potencira da Venger iz onoga što ima izvlači apsolutni maksimum, i da sa timom kvaliteta Arsenala i ne može bolje. Kada se na to doda činjenica da Arsenal nema sreće sa povredama, da često i po pola prvog tima bude povređeno u toku jedne sezone, onda ne ostaje ništa drugo nego da skinemo kapu "Profesoru" i priznamo mu veliko umeće, oslobađajući ga svake krivice.
Ali, ako krenemo u taj kružni proces zaključivanja, upašćemo u zamku i zaključiti pogrešno. Treba postaviti prava pitanja, a to su - Da li je Venger isključivo odgovoran za transfer politiku Arsenala? Da li Arsenal ima dovoljno novca na raspolaganju za potrebno ojačavanje tima? Da li Venger bira osoblje u klubu, uključujući tu i fizioterapeute i doktore?
Odgovor na sva ova pitanja je, naravno, da. Dakle, Venger je direktno kriv za osmogodišnju degradaciju Arsenala, i njegovo spuštanje na nivo tima koji se grčevito bori za četvrto mesto gotovo svake sezone, sa pozicije jedinog pravog takmaca moćnoj mašineriji Ser Aleksa Fergusona.
Arsen je došao u London davne 1996. i započeo dinastiju sličnu Fergusonovoj u Junajtedu. Ne toliko uspešnu, ali svakako vrednu pažnje i divljenja.
U trenutku Arsenovog dolaska, Arsenal je bio u pet uzastopnih sezona, posle titule 1991. godine van top 3 kluba u ligi. Arsen je odmah postavio ekipu na noge, doveo Patrika Vijeru iz Milana koji će biti kamen temeljac Arsenalovog veznog reda u narednim godinama, i završio je kao treći.
Uz Vijeru je došao i Anelka, a sledeće sezone je vezni red upotpunjen Petijem i Overmarsom, i već te, druge sezone, Venger je prekinuo Fergusonov niz titula.
Njegov lepršav fudbal, puno golova, ali i tehnički izuzetno obučen vezni red omogućio mu je da parira moćnom Junajtedovom veznom redu i porazi ga u trci za titulu.
Ferguson je uzvratio udarac, osvojio 3 uzastopne titule, ali je Venger bio za petama, drugi, i onda se ponovo popeo na tron 2002.
Ekipa se polako gradila i 2004. je doživela svoj vrhunac, kada je osvojena titula bez izgubljenog meča u Engleskoj.
Profesor je bio slavljen, svi su priznavali njegov rad, kupuj jeftino, razvijaj igrače, a zatim prodaj skupo. Bilo je tu i promašaja, neki su bili skuplji, neki jeftiniji, ali od te ekipe "nepobedivih", samo je Anri plaćen preko 10 miliona funti, ostali daleko manje.
Ta generacija, ili bar njen deo, otpevala je svoju labudovu pesmu 2006. kada je došla do svog prvog i jedinog finala Lige šampiona, ali ih je moćna Barselona rutinski porazila.
Od tada, u 7 uzastopnih sezona Arsenal nije bio bolje plasiran od 3. mesta. Mnogi kažu da je to najviše zbog upliva novca u Čelsi i Siti, i sigurno je to deo razloga za takav pad.
Ali možda i veći je Arsenova tvrdoglavost i odbijanje da novcem kupi gotove igrače, koji bi instant podigli kvalitet tima.
Ono što je takođe činjenica, a što se sada jasno vidi, je da je pad počeo odlaskom Patrika Vijere, jednog od najboljih defanzivnih veznih igrača u istoriji.
Problemi Arsenalovog "mekanog" veznog reda videli su se i danas, videli su se i protiv Sitija, viđaju se svaki put kada naiđu na ekipu koja je tehnički i/ili fizički moćnija na tom delu terena. Arsenalova igra se tada raspada, a njegovi igrači ne znaju šta da rade na terenu.
Ove sezone je izgledalo da će sve biti drugačije, kupljen je Ozil za veliki novac, koji se sjajno uklopio sa Žiruom, njegov dolazak je podigao i Remzija, koji je u prethodnih nekoliko sezona, posle povrede, delovao potpuno izgubljeno, često bio najgori pojedinac na terenu, a mnogi su se pitali da li je Venger poludeo što ga toliko forsira. Sve je profunkcionisalo, ali kada su došli teži mečevi, Žiru je pokazao svoje očigledne nedostatke koji su se videli od kako je stigao, Ozil stvorio reputaciju igrača za male utakmice, i ponovo te povrede, koje otvaraju novu diskusiju - da li je moguće da je sve slučajnost, da Arsenal zaista nema toliko sreće, ili je u pitanju neadekvatan rad medicinskog tima Arsenala?
Vengerovo tvrdoglavo guranje svojih zamisli, koje više nisu ni tako sveže kao kada je dolazio, niti su u krajnjem slučaju i primenljive do kraja u promenjenim okolnostima na tržištu, koštale su Arsenal trofeja u poslednjih 8 godina.
Jedan Tijeri Anri je došao za 11 miliona funti, danas za taj novac može se dovesti tinejdžer koji pokazuje određeni potencijal, u čiji se razvoj mora uložiti veliki trud i vreme. I tu je Venger načinio grešku. Preterao je u forsiranju mladih igrača, od kojih većina postanu odlični, ali kada postanu toliko dobri da budu nosioci tima kakav Arsenal želi da bude - oni odlaze. To se desilo sa Nasrijem, sa Fabregasom, sa Van Persijem. Postoji cena "sušnih" sezona, a to je odlazak najboljih igrača. Neki klubovi su prinuđeni na takav put, čak ga mogu iskoristiti da "porastu" i možda u budućnosti postanu faktor i kod raspodele trofeja, dobri primeri za to su Everton i Sautempton.
Ali Arsenal nije prinuđen na taj put. Venger ga je izabrao, i dalje tvrdoglavo ide njim, iako je jasno da u današnje vreme bez vrlo ozbiljnog ulaganja nema ni rezultata.
A čak i ako se prihvati taj put kojim Venger gazi, može se postaviti pitanje - Zašto Venger ne ulaže u razvoj igrača na mestima koja su kritična već godinama u Arsenalu?
Pozicija napadača, štopera, pa i bekova, a pogotovo zadnjeg veznog igrača u Arsenalu je posle odlaska Anrija, Vijere, Sola Kempbela i donekle Ešlija Kola, pokrivena igračima koji nemaju odgovarajući kvalitet.
Bendtner preživljava u Arsenalu bez ikakvog učinka, mnogi ne znaju da je Park Ču Jong i dalje član tima, kroz odbranu su prodefilovali igrači poput Skilaćija ili Đurua, dok se ne zna da li je Dijabi u svom boravku u Arsenalu češće bio u kombinaciji za tim ili povređen. Ali zato Arsenal i u prvom timu i u rezervama, ali i u mladom timu ima krilnih i ofanzivnih veznih fudbalera "za izvoz".
Posle današnjeg poraza Venger bi morao da se zamisli kuda treba ići dalje. Pošto ovim putem dalje ne može. Jasno je da Venger ima fudbal u malom prstu, tačno je da on i sa igračima koje ima, i kada ostane bez pola tima, zna da "sklopi" igru, zna da ostvari taktički i igrački sjajne i prelepe pobede, ali je takođe jasno da u maratonu koji se trči Vengerovi mladi momci nemaju dovoljno kondicije, mentalne čvrstine i iskustva da se trkaju sa većim i jačim protivnicima.
Dva su puta pred Vengerom - priznavanje greške i napad na transfer listu na leto, ili nastavak ove politike koja će još više izbledeti sliku briljantnog fudbalskog profesora i verovatno dovesti do neslavnog rastanka...
0 Komentara