Kandidati za selektora - Vrline i mane...

Svaki izbor bi trebalo da sadrži detaljnu analizu razloga "za" ili "protiv" neke odluke, kao i da pretpostavi određene situacije do kojih bi mogao da dovede. Naravno, sve to podrazumeva i rizik, to je sastavni deo čitavog procesa, ali čini se da često u FSS nedostaje racionalno razmišljanje, kao i uzimanje u obzir svih aspekata do kojih sam izbor može da dovede.

Pokušali smo da analiziramo mane i vrline kandidata za selektora, lista se profiliše, a u pitanju su stručnjaci koji su poznati ovdašnjoj javnosti.

Glavni kandidat za selektora Ljubiša Tumbaković je dugo radio u srpskom fudbalu, najtrofejniji je trener u istoriji Partizana i svakako da bi njegov izbor sa strane iskustva, poznavanja igrača, insistiranja na pas igri što je put kojim je išao Mihajlović bio dobar razlog da mu bude pružena šansa. Ni sam Tumbaković ranije nije krio da bi selektorski posao značio i krunu njegove karijere.

Problem je što savez nema dovoljno poverenja da bi Tumbaković potrajao na klupi, u ranijim slučajevima napuštao je funkcije u Stručnom odboru, a zatim i direktorsku poziciju u Partizanu na pola posla. Jasno, vraćao se u Kinu za ponudama koje su bile izuzetno finansijski povoljne, ali mu je to stvorilo određenu opoziciju u savezu, kao i u samom Partizanu.

Što se Aleksandra Stanojevića tiče, na njegovoj strani su godine. Namerno kažemo godine, ne iskustvo, jer bi mogao da bude rešenje za duži period. Prvo, već je radio sa reprezentacijom, većina ovih momaka koji će nositi igru prošla su kroz njegove ruke, bilo u omladinskim kategorijama, bilo u Humskoj, i ovde svakako ne stoji konstatacija da je mlad i da ima vremena. Ali u gerijatrijskom sistemu, u veštački nametnutoj priči da je potrebno imati sedu glavu da bi vas smatrali za pametnog i uspešnog, njegove šanse su male. On bi imao veliku opoziciju u Partizanu posle svega što se dešavalo, ljudi iz Humske ne propuštaju priliku da nipodaštavaju njegov rad, što se videlo u mnogim istupima. Čini se da Sale Stanojević jeste ideja jednog dela javnosti, ali da pravu podršku čak ni od Karadžića koji će presuditi nema.

Kako saznajemo, Milovan Rajevac je van konkurencije, on čega neke druge reprezentativne pozive, iako njega bi takođe deo javnosti dočekao kao rešenje, ali on posle Gane tri godine ili nije radio, ili nije imao nikakav rezultat. Slovio je kao kandidat za Zvezdinu klupu, ali tu pravih razgovora nije ni bilo. Ovakvu opciju bi gurala struja koja je izvan saveza, kako sada stvari stoje...

Dragan Stojković je još jedno rešenje koje se nameće, bez posla je, ali je pitanje koliko je Piksi zainteresovan, mogao bi da sačeka Japan, tim pre što postoji deo tamošnjeg saveza koji nije zadovoljan Zakeronijem. Dragan Stojković je bio predsednik FSJ, kao legendarni igrač koji se dokazao sa Nagojom mogao bi da bude rešenje, ali on slabije poznaje ovdašnji fudbal od ostalih kandidata, to je i najveći minus, uz takođe otklon koji ima prema svojoj Crvenoj zvezdi, klubu koji ga nije zaštitio od huligana koji "Marakanu" i njene prostorije vide kao svoju teritoriju.

Ljubinko Drulović bi bio rešenje iz saveza, ali odmah bi mu nalepili neiskustvo, iako ima najbolji rezultat u istoriji samostalne Srbije. Ali, sa druge strane možda je bolje da ovu generaciju dovede do kraja, da ga ne potrošimo pod velikim očekivanjima, mada za kvalitet kako rekosmo, nikada nije prerano.

To su petorica ljudi koji slove kao kandidati, pominjan je i Radovan Ćurčić, ali on je sada selektor mladih, nema naznaka da se o njemu razmišlja. Za sada u savezu ne razmatraju pitanje stranog trenera, nemaju ni dovoljno novca da angažuju neko veliko ime, osim eventualno avanturiste što nikada nije donelo dobro.

Ono što im je potrebno je analiza i pažljivo merenje odluke, vremena ima, ali to nije prednost, ako se podrobno ne razmisli...