Lavovi ili kameleoni?
Autor: Boris Jovanović
nedelja 27.05.2012.
11:15
Izvor:
Ako govorimo o pristupu, on je posve realističan. Ako su očekivanja u pitanju, dobro je da su selektor i tim imuni na viruse sa tribina. Ako pričamo o problemima, kristalno su jasni, vreme je za traženje odgovora, a na postavljanje pitanja...
fss.rs
Povezane vesti
Naš problem?
Kompleks više vrednosti, tačnije pretencioznost u davanju značaja sebi samima.
Na sreću, u ovom trenutku precenjivanje se zacarilo u glavama navijača, izgleda da su Mihajlović, ali i njegov novi tim imun na takav virus.
Svako ko je juče unjkao zbog toga što smo se branili i rukama i nogama slabo divani jezik fudbala. Junačenje nejakih završi brukanjem, najmanje nam je to potrebno u ovom trenutku.
Bedačenje je opasna stvar na početku svakog posla, prelazi lako u naviku, mi smo narod koji ne uči ni iz tuđih, ni iz svojih poraza, ali ovu istinu smo valjda usvojili.
Nismo ništa ni mi kibiceri pametniji nakon utakmice u Sent Galenu. Osnovna razlika između dva tima je sadržana u tome što su Španci uklopljeni u sistem čiji delovi se menjaju bez opasnosti za funkcionisanje mašine. I kad nema Barsine dece, naprava fercera, uz opasnost da protivniku eksplodira u facu, ako nije dovoljno oprezan.
Mi takvi jesmo bili, izgubili smo jer smo slabiji, i to ne malo, ali dobra vest je da tako oštrog trnja kakvi su Španci, na putu za Brazil nema.
Siniša Mihajlović je očigledno prizeman, zagledan u teren umesto u oblaka. Bavi se mogućnostima, a ne lepim željama i fiksacijama, što je za početak, ohrabrenje.
Svestan je limita ekipe, u nasledstvo su mu ostavljeni problemi, čija geneza je crtana na ovim stranama mnogo puta.
Za većinu mladih srpskih fudbalera, lopta je enigma, oni mogu da brzo trče, visoko lete, podmetnu srce kao zalog dobre volje, ali problem je ono što dolazi posle. Taj manjak ideja je porod svih onih jalovih utakmica u karikaturi od takmičenja koje gledamo godinama. To je ona zaraza koja se uvlači u duše klinaca nateranih da razmišljaju o svom golmanu, umesto protivničkom. Na kraju krajeva, u pitanju je finalni proizvod svih onih bezumnih pokušaja da se pobedi na račun igre, tamo gde je ona svrha, u mlađim kategorijama.
Ali, sigurno da novi selektor to zna, mi nismo Italijani, ma kako to voleli da budemo, ali trebalo bi da naučimo da sakrijemo manu, što smo pokušavali, na momente uspešno, protiv Španije. Za promenu, makar smo juče znali šta je cilj, a imali smo i neku predstavu kako da do njega stignemo. I to je pretpostavka ozbiljnosti i dobrih namera.
Za više, potrebno je biti malo manje lav, a malo više kameleon...
https://twitter.com/#!/Boris_sportske
Kompleks više vrednosti, tačnije pretencioznost u davanju značaja sebi samima.
Na sreću, u ovom trenutku precenjivanje se zacarilo u glavama navijača, izgleda da su Mihajlović, ali i njegov novi tim imun na takav virus.
Svako ko je juče unjkao zbog toga što smo se branili i rukama i nogama slabo divani jezik fudbala. Junačenje nejakih završi brukanjem, najmanje nam je to potrebno u ovom trenutku.
Bedačenje je opasna stvar na početku svakog posla, prelazi lako u naviku, mi smo narod koji ne uči ni iz tuđih, ni iz svojih poraza, ali ovu istinu smo valjda usvojili.
Nismo ništa ni mi kibiceri pametniji nakon utakmice u Sent Galenu. Osnovna razlika između dva tima je sadržana u tome što su Španci uklopljeni u sistem čiji delovi se menjaju bez opasnosti za funkcionisanje mašine. I kad nema Barsine dece, naprava fercera, uz opasnost da protivniku eksplodira u facu, ako nije dovoljno oprezan.
Mi takvi jesmo bili, izgubili smo jer smo slabiji, i to ne malo, ali dobra vest je da tako oštrog trnja kakvi su Španci, na putu za Brazil nema.
Siniša Mihajlović je očigledno prizeman, zagledan u teren umesto u oblaka. Bavi se mogućnostima, a ne lepim željama i fiksacijama, što je za početak, ohrabrenje.
Svestan je limita ekipe, u nasledstvo su mu ostavljeni problemi, čija geneza je crtana na ovim stranama mnogo puta.
Za većinu mladih srpskih fudbalera, lopta je enigma, oni mogu da brzo trče, visoko lete, podmetnu srce kao zalog dobre volje, ali problem je ono što dolazi posle. Taj manjak ideja je porod svih onih jalovih utakmica u karikaturi od takmičenja koje gledamo godinama. To je ona zaraza koja se uvlači u duše klinaca nateranih da razmišljaju o svom golmanu, umesto protivničkom. Na kraju krajeva, u pitanju je finalni proizvod svih onih bezumnih pokušaja da se pobedi na račun igre, tamo gde je ona svrha, u mlađim kategorijama.
Ali, sigurno da novi selektor to zna, mi nismo Italijani, ma kako to voleli da budemo, ali trebalo bi da naučimo da sakrijemo manu, što smo pokušavali, na momente uspešno, protiv Španije. Za promenu, makar smo juče znali šta je cilj, a imali smo i neku predstavu kako da do njega stignemo. I to je pretpostavka ozbiljnosti i dobrih namera.
Za više, potrebno je biti malo manje lav, a malo više kameleon...
https://twitter.com/#!/Boris_sportske
0 Komentara