"Ne okreći se sine..."
Autor: Boris Jovanović
utorak 15.01.2013.
09:24
Izvor: Sportske.net
Fraze da bi mladim igračima trebalo da bude čast kada ih traže Zvezda i Partizan pripadaju prošlosti. Jasno je da deca gledaju da glavom bez obzira pobegnu iz srpskog fudbala.
crvenazvezdafk.com
Povezane vesti
Pre nego što svalite sve na ambiciozne roditelje, pohlepne menadžere, želju za brzom zaradom, stavite se u poziciju klinaca.
Oni zaista najbolji koji su se za status u mlađim kategorijama izborili radom gledaju od malih nogu protekciju, nepoštovanje pravila, besomučnu jurnjavu za rezultatom od pionira. U toj šumi sve je dozvoljeno, često se čuju optužbe da se mečevi nameštaju u mlađim kategorijama, da se klubovi, ali i sudije bave nečasnim radnjama.
U takvoj situaciji najlakše je osuditi igrača, ali oni se ne razlikuju od svojih vršnjaka. Većina naše dece sanja da napusti Srbiju, pre će biti da to govori o društvu u kome živimo, nego o njima.
Poslednji slučaj Zvezdinih omladinaca digao je buru, čuli smo osude iz kluba, trener Janković je rekao da takvo ponašanje neće koristiti Simiću i Maksimoviću. Ostaje gorak ukus kad igrač "mora tetki po lek", "polaže vozački", "ima neodložne obaveze, dobio je nasledstvo i mora da putuje u Brazil"...
Karikiramo, ali na kraju krajeva je svejedno. Mnogo puta do sada deca iz provincije su naprasno upisala školu u Beogradu, roditelji su preko noći dobili posao iz snova, ponudu koja se ne odbija, pa se cela porodica pokupila iz unutrašnosti i stigla u beli grad.
Tako su "Večiti" privlačili igrače, ali su se vremena promenila, sada se oni baš i ne zaustavljaju na brdu i gledaju da što pre pribave pasoš.
Svakoj upravi se to događalo, nema veze sa ljudima već generalnom situacijom u srpskom fudbalu. Podsetimo, Uroš Radaković je parkiran u drugoligašu da dočeka punoletstvo pre odlaska u Italiju.
Obećanje klubova da će stipendirati talentovane ne znači ništa, sve što može da da klub klincu, menadžer ili agencija mogu više, takvih primera je milion. Jasno, to što će otići, ne znači da će klinac uspeti, ali kako rekosmo svako odgovara za svoju sudbinu i ima šansu da se dokaže.
Javna je tajna, o tome se nerado govori da strani klubovi kupuju isključivo mlade srpske igrače, dok ne steknu loše navike. Fama po kojoj su naši fudbaleri skupi natera vam osmeh na lice, nisu, samo su uglavnom nekvalitetni i umorni od lošeg života u dvadeset i nekoj, ubijeni borbom za egzistenciju.
Jer, srpski fudbal ostavlja ožiljke, to uzmite kao apsolutnu istinu, šta bi se igrač razlikovao od prosečnog radnika dok strepi hoće li naplatiti zarađeno.
Za kraj, nije fora, prilazi fudbaler devojci, predstavlja se, kaže čime se bavi, ona odbrusi, "Pa šta, je l' treba sad da ti platim piće?".
Oni zaista najbolji koji su se za status u mlađim kategorijama izborili radom gledaju od malih nogu protekciju, nepoštovanje pravila, besomučnu jurnjavu za rezultatom od pionira. U toj šumi sve je dozvoljeno, često se čuju optužbe da se mečevi nameštaju u mlađim kategorijama, da se klubovi, ali i sudije bave nečasnim radnjama.
U takvoj situaciji najlakše je osuditi igrača, ali oni se ne razlikuju od svojih vršnjaka. Većina naše dece sanja da napusti Srbiju, pre će biti da to govori o društvu u kome živimo, nego o njima.
Poslednji slučaj Zvezdinih omladinaca digao je buru, čuli smo osude iz kluba, trener Janković je rekao da takvo ponašanje neće koristiti Simiću i Maksimoviću. Ostaje gorak ukus kad igrač "mora tetki po lek", "polaže vozački", "ima neodložne obaveze, dobio je nasledstvo i mora da putuje u Brazil"...
Karikiramo, ali na kraju krajeva je svejedno. Mnogo puta do sada deca iz provincije su naprasno upisala školu u Beogradu, roditelji su preko noći dobili posao iz snova, ponudu koja se ne odbija, pa se cela porodica pokupila iz unutrašnosti i stigla u beli grad.
Tako su "Večiti" privlačili igrače, ali su se vremena promenila, sada se oni baš i ne zaustavljaju na brdu i gledaju da što pre pribave pasoš.
Svakoj upravi se to događalo, nema veze sa ljudima već generalnom situacijom u srpskom fudbalu. Podsetimo, Uroš Radaković je parkiran u drugoligašu da dočeka punoletstvo pre odlaska u Italiju.
Obećanje klubova da će stipendirati talentovane ne znači ništa, sve što može da da klub klincu, menadžer ili agencija mogu više, takvih primera je milion. Jasno, to što će otići, ne znači da će klinac uspeti, ali kako rekosmo svako odgovara za svoju sudbinu i ima šansu da se dokaže.
Javna je tajna, o tome se nerado govori da strani klubovi kupuju isključivo mlade srpske igrače, dok ne steknu loše navike. Fama po kojoj su naši fudbaleri skupi natera vam osmeh na lice, nisu, samo su uglavnom nekvalitetni i umorni od lošeg života u dvadeset i nekoj, ubijeni borbom za egzistenciju.
Jer, srpski fudbal ostavlja ožiljke, to uzmite kao apsolutnu istinu, šta bi se igrač razlikovao od prosečnog radnika dok strepi hoće li naplatiti zarađeno.
Za kraj, nije fora, prilazi fudbaler devojci, predstavlja se, kaže čime se bavi, ona odbrusi, "Pa šta, je l' treba sad da ti platim piće?".
0 Komentara