Šta je Partizanova "istina"?
Autor: Boris Jovanović
četvrtak 30.01.2014.
12:59
Izvor: Sportske.net
Da Partizan mora da živi od prodaje igrača nije sporno. Ma šta pričali ljudi iz kluba, to je jedini izvor prihoda. Ono što je nejasno je zbog čega uporno pričaju jedno, a rade drugo.
partizan.rs
Povezane vesti
Kada pregledavate naslove vezane za Partizan i izjave iz Humske, jasno je da su priče o stvaranju tima na duži period samo parole. Srpski šampion nema novca da zadrži najbolje, fabrika u "Zemunelu" i dalje radi punom parom, ali priče o stvaranju moćnog tima su fraze bez pokrića.
Partizan nema nikakve veće prihode osim prodaje fudbalera. Marketing je na niskom nivou jer je tržište očajno, a priče o pravima od TV prihoda su neozbiljne i obično završe kao "biser dana".
U uslovima kada je društvo bolesnik na veštačkom disanju, a novac misaona imenica, jasno je da prodaja fudbalera predstavlja kiseonik.
Međutim, svaka je zavijena u tajne, priče koje deluju kao da ih je sama CIA režirala. Setimo se samo sage o Lazaru Markoviću, dezinformacija, poluistina, neodređenih odgovora, žongliranja rečima, kontradiktornih izjava.
Čiji je igrač, da li je prodat Zahaviju godinu dana pre nego što je otišao, kome pripada koliko novca? Kada nešto podvedete pod domen poslovne tajne, onda se ne oglašavate da demantujete, potvrđujete, menjate izjave, dajete različita tumačenja, od funkcionera do funkcionera.
Klub se podelio oko Mitrovića, na kraju je i on otišao iz Humske. Morao je, navodno, i taj novac Partizan nije mogao da odbije. Ali, usledile su zakletve da će to kupiti godinu mira, pravljenje tima na duži period.
Do odlaska Jojića. Prvo se krio klub, sada se krije suma, negde između toga se provukla ponovo priča o Zahaviju i investicionom fondu, o tome kako će on finansirati klub. Ima logike, Izraelac je sigurno nanjušio zlatni rudnik, ali zbog čega se onda javnost koja obično ćuti, opire pričama o privatizaciji naša dva najveća kluba. Partizan često ne odmakne od verbalne podrške privatizaciji, dok je Zvezda otvoreno protiv, mada i tu ima različitih stavova.
Ali, da se vratimo prodajama.
Jojić je prerastao smešnu ligu, prilika je ovo da se uzme novac, ali koliki? Ne zna se koliko će Partizan inkasirati, ako je stvarno u pitanju 2 miliona evra, to niko ne može da opravda, momak će sigurno igrati za reprezentaciju u narednom periodu, ma ko bude selektor.
Sa druge strane, sada se najavljuje prodaja Ninkovića koji nije otišao dalje od nepotvrđenog talenta, i opet suma koja je nerazumno mala, milion i po evra. Pod pretpostavkom da su ove brojke tačne, šta će Partizan raditi kada se povuče Saša Ilić?
Ok, reći će neko, ne mogu da obuzdaju Ninkovića i naprave od njega igrača dostojnog da zameni kapitena. Svejedno, za odricanje je rano, koliko je šansi dobio Mario Baloteli? Ne poredimo, samo nema Srbija puno talentovanijih od takvog Ninkovića.
Problem nastaje kada neka berba bude loša, kada naiđe prosečna generacija, pravljenje tima od povratnika iz inostranstva će vam možda doneti prevagu kod kuće, to ne zanima nikoga. Iskorak je samo tim sastavljen od mlađih igrača koji makar par sezona igraju zajedno.
Nemoguće?
Onda nemojte zamajavati velikim ciljevima i parolama, čak su i oni sa jeftinijim ulaznicama shvatili...
Partizan nema nikakve veće prihode osim prodaje fudbalera. Marketing je na niskom nivou jer je tržište očajno, a priče o pravima od TV prihoda su neozbiljne i obično završe kao "biser dana".
U uslovima kada je društvo bolesnik na veštačkom disanju, a novac misaona imenica, jasno je da prodaja fudbalera predstavlja kiseonik.
Međutim, svaka je zavijena u tajne, priče koje deluju kao da ih je sama CIA režirala. Setimo se samo sage o Lazaru Markoviću, dezinformacija, poluistina, neodređenih odgovora, žongliranja rečima, kontradiktornih izjava.
Čiji je igrač, da li je prodat Zahaviju godinu dana pre nego što je otišao, kome pripada koliko novca? Kada nešto podvedete pod domen poslovne tajne, onda se ne oglašavate da demantujete, potvrđujete, menjate izjave, dajete različita tumačenja, od funkcionera do funkcionera.
Klub se podelio oko Mitrovića, na kraju je i on otišao iz Humske. Morao je, navodno, i taj novac Partizan nije mogao da odbije. Ali, usledile su zakletve da će to kupiti godinu mira, pravljenje tima na duži period.
Do odlaska Jojića. Prvo se krio klub, sada se krije suma, negde između toga se provukla ponovo priča o Zahaviju i investicionom fondu, o tome kako će on finansirati klub. Ima logike, Izraelac je sigurno nanjušio zlatni rudnik, ali zbog čega se onda javnost koja obično ćuti, opire pričama o privatizaciji naša dva najveća kluba. Partizan često ne odmakne od verbalne podrške privatizaciji, dok je Zvezda otvoreno protiv, mada i tu ima različitih stavova.
Ali, da se vratimo prodajama.
Jojić je prerastao smešnu ligu, prilika je ovo da se uzme novac, ali koliki? Ne zna se koliko će Partizan inkasirati, ako je stvarno u pitanju 2 miliona evra, to niko ne može da opravda, momak će sigurno igrati za reprezentaciju u narednom periodu, ma ko bude selektor.
Sa druge strane, sada se najavljuje prodaja Ninkovića koji nije otišao dalje od nepotvrđenog talenta, i opet suma koja je nerazumno mala, milion i po evra. Pod pretpostavkom da su ove brojke tačne, šta će Partizan raditi kada se povuče Saša Ilić?
Ok, reći će neko, ne mogu da obuzdaju Ninkovića i naprave od njega igrača dostojnog da zameni kapitena. Svejedno, za odricanje je rano, koliko je šansi dobio Mario Baloteli? Ne poredimo, samo nema Srbija puno talentovanijih od takvog Ninkovića.
Problem nastaje kada neka berba bude loša, kada naiđe prosečna generacija, pravljenje tima od povratnika iz inostranstva će vam možda doneti prevagu kod kuće, to ne zanima nikoga. Iskorak je samo tim sastavljen od mlađih igrača koji makar par sezona igraju zajedno.
Nemoguće?
Onda nemojte zamajavati velikim ciljevima i parolama, čak su i oni sa jeftinijim ulaznicama shvatili...
0 Komentara