Zvezda - Uspeh sa prstom na čelu

Ne može se reći da Crvena zvezda Telekom sinoć u 'Areni' nije ličila na sebe, jer meč protiv Ukrajinaca nije ni prva ni poslednja utakmica u kojoj su pojedini igrači potpuno zakazali.

Pritisak je bio ogroman, iako prednost Budiveljnika sa prvog meča nije bila velika, važnost meča je učinila svoje, ali me može se osporiti da je igra Zvezde, posebno u napadu, sve do samog finiša meča bila očajna.

Neshvatljivo loša selekcija šuteva, pregršt 'glupo' izgubljenih lopti, srljanje, zaletanja u gomilu, sve u svemu, jedna bezidejnost. Ako tome pridodamo procenat šuta sa penala od svega 61% i statističke parametre većine Radonjićevih pulena izgleda još žalosnije.

U to su se uklopili apsolutno svi igrači Zvezde, pojedine odlične stvari urađene u odbrani nikako nisu dobile odgovarajući efekat u napadu.

Ipak cilj je ostvaren, pre svega zahvaljujući velikom srcu Čarlsa Dženskinsa, koji je od pogođene trojke za 56:53 ubacio narednih 19 poena za crveno-bele.

Šut van linije 6.75 je bio ogroman problem, Zvezda je do poslednje četvrtine ubacila samo dve trojke (obe Dženskins), jednu i to veoma bitnu pogodio je Tadija Dragićević za izjednačenej 51:51, na oko pet minuta pre kraja.

Pomalo je zabrinjavajuće što ekipa koja je najviše prikazala u jednoj od jačih evropskih liga u ovom delu sezone ima simptome 'dečijih bolesti', ali i ite kako ohrabrujuće što ima pojedince koji mogu da je izvuku iz te letargije kad je to bilo najpotrebnije. Sinoć je to bio popularni 'Đenka', ali za Zvezdu i Radonjića bi u nastavku sezone bilo mnogo bolje da pobede dolaze kroz ravnomerno raspoređen broj poena i kroz učešće većeg broja igrača. Sinoć se ne može reći na za koga, osim za Dženkinsa, da je zaslužio prelaznu ocenu.

Protiv Uniksa u polufinalu pojedinac verovatno neće biti dovoljan.