PROFIL - Engleska - Hoće li se vratiti kući?

 ENGLESKA

Učešća (1968. 1980. 1988. 1992. 1996. 2000. 2004. 2012. 2016. 2020)

Najveći uspesi: Finale 2020. Polufinala 1968. 1996.  

 Dilema je oko pehara, ako uopšte postoji. Jer, Englezi će se u nekom trenutku vratiti iz Nemačke, imaju šanse da dugo ostanu na turniru, ali da li i da konačno slave?

Mnogi smatraju da kada nisu osvojili evropsku krunu pre tri godine na Vembliju, neće nikada. Ali, to je pojednostavljeno gledanje na stvari, pođimo od toga da je pritisak manji, preko činjenice, što nekada nije bio slučaj, da nova generacija Gordog Albiona ima velike uloge u svojim klubovima.

Sautgejt ima strašan roster, ali je važnije da to u većini slučajeva nisu vodonoše, odnosno da se radi o igračima naviklim da budu u prvom planu. Griliš, Foden, Belingem, Rajs, Medison, Kol Palmer, Entoni Gordon su dali novi impuls timu i savršeno se uklopili uz one starije, pre svih kapitena Kejna.

O engleskim kvalitetima bismo mogli do sutra, oni uz Francusku po imenima imaju najjači tim na šampionatu Evrope, sa te strane Sautgejtove muke su slatke, ovakvu dubinu nikada "Lavovi" nisu imali ni na jednom velikom takmičenju u poslednjih nekoliko decenija.

Taktički su bolji od nekih prethodnika, pogotovo onih generacija sa početka veka koje su sanjale velike snove i bivale razočarane svake dve godine. Svaka ekipa ima svoje slabosti, javnost upire prstom u Džordana Pikforda, ali podsetimo da on uvek bolje brani na reprezentativnom nivou. Bilo je takođe problema sa povredama štopera, ali to je već traženje dlake u jajetu jer i tu je izbor ogroman, plus Sautgejt je znao da sakrije mane svojih defanzivaca. Kapiten Henderson je lider na sredini, u smislu mentaliteta, ali bukvalno svi igrači veznog reda su kvalitetniji od njega. Ima svoju ulogu, ali ne bi bilo čudo da se selektor odluči za neka nova rešenja.

Kejn je konstanta, Sterling igra mnogo slabije nego pre tri godine, ali su tu ne samo iskusni Boven i Votkins, već i Toni koji je propustio jesen. Doduše, uvek je taj drugi špic, pogotovo kada dolazi iz uslovno rečeno manjeg kluba problem, pre svega zbog sumnjičavosti medija i tradicionalnog lova na veštice.

Sautgejt može da prilagođava igru svakom protivniku, u Kataru je Engleska držala dosta dugo Francuze u šahu, nedostajalo im je možda iskustva, ali pre su se uplašili pobede. U sličnoj situaciji naučili su, takve stvari se neće ponoviti. Engleski selektor je tradicionalista, ako nastavi da veruje "senatorima", igra sa trojicom pozadi je fino rešenje, Kajl Voker je igrač više u ofanzivi, a brzinom može da pokrije i širok prostor koji nastaje kada ekipa napada. Dupli pivot u sredini podrazumeva da se nađe kombinacija sa Rajsom, ako je Henderson u timu to je defanzivnije, ali sa Belingemom koji bi igrao povučenije nego u Realu to deluje kao strašan bedem. Spisak ofanzivaca u vezi je da se uplašiš, već smo pomenuli neke igrače, dosta njih mogu da pokriju razne pozicije. U pobedi protiv Italijana od 3:1 prošle godine, Sautgejt je iskoristio 4-2-3-1 gde je pokazao da i dalje veruje Kalvinu Filipsu, on i Rajs u tom slučaju čuvaju leđa Belingemu koji je "desetka".

Igrači na bokovima individualnim kvalitetom prave prednost, tu su pomenuti igrači Sitija, ali i Rašford koji je odličan u defanzivi u ovoj formaciji ogromna prednost. Ako se Kejn povlači na 9.5 Belingem koristi "vajld-kard" koji ima od selektora i upravo je on katalizator napada. Strašni Realov klinac je pao u drugom delu sezone, ali do šampionata ima dovoljno vremena.

Kada igraju protiv pasivnijih i slabijih reprezentacija, Engleska se lako "presvičuje" na 4-4-2, onda recimo Trent-Aleksander Arnold kampuje na protivničkoj polovini, ispada jedan pivot, Rajs je dovoljan da patrolira ispred Stonesa i verovatno Megvajera.

Sve ovo smo naveli samo da vidite koliki je raspon opcija Engleske.

ISTORIJAT

Kada su evropska prvenstva u pitanju, kao i sva velika takmičenja, mnogo očekivanja i malo rezultata. Kako smo i rekli, redovno bi bivali razočarani u trenucima kada se činilo da mogu do završnice. Menjale su se generacije, klubovi su dominirali u Evropi u drugoj polovini sedamdesetih i do Hejsela, ali to stvara pogrešnu predstavu, jer su osnova velikog Liverpula tog vremena bili Škoti i Irci.

Engleska je propustila prvo EP, na drugo se nije plasirala, u prvom pokušaju je stigla do završnog turnira i izgubila u čuvenom meču u Firenci od Jugoslavije.

Usledio je novi sušan period, nisu se proslavili ni 1980. godine, u Francuskoj se nisu pojavili, kasnije jedini bolji rezultata je polufinale i bolan poraz kada su 1996. na penale u polufinalu eliminisani od Nemaca. I vremena dominacije PL nisu donela nikakav pomak u rezultatskom smislu, u Portugalu i 2012. su ispadali na penale u osmini finala (2008. ih Meklaren nije ni odveo na završni turnir). Bruku smo videli 2016. kada su uspeli da ispadnu od Islanda.

U tom smislu prošli šampionat je jedini na kome su igrali baš značajnu ulogu, pokazali najviše, ali i stali, neočekivano u finalu. Engleski fudbal retko kada uspeva da se prilagodi, mnogo je poraza bilo kao preslikano, periodi dominacije, sulude greške, neobjašnjivi kiksevi, mentalno nisu bili spremni.

Sautgejt tvrdi da je u odnosu na period od pre tri godine tim napredovao baš u tom smislu da su sada svesni kvaliteta i da novu šansu neće propustiti.

PROGNOZA

Ako Engleska bude ponovo imala prilike da se odmeri sa Francuzima, definitivno ima šansu. Ali, fudbal ne funkcioniše tako, retko kada dva najbolja tima stignu do samog kraja. Grupa nije preteška, niti Srbija i Danska, pogotovo ne Slovenija mogu u bilo čemu da se mere sa Engleskom. A i da naiđu na teže iskušenje, imaju toliko dobrih igrača i zamene za većinu mesta u timu da ni umor posle duge i iscrpljujuće sezone u Engleskoj nije faktor. Biće dovoljno vremena da se osveže.

Mnogo faktora će uticati, mnogo detalja, ali bogatiji su za iskustvo na dva velika takmičenja gde su igrali dobar fudbal, pogotovo na prošlom EP. Tim je zreo, da li za ultimativni uspeh, titulu prvaka Evrope, videćemo.

Tek istorija ne pamti ovako dobru Englesku, čak ni sa svim bajkama iz 1966. godine.