Vitez od toaleta i britanski Srbi (3)

Bertolt Breht bio je najznačajniji nemački pisac drama, pozorišni teoretičar i pesnik 20. veka. Njegova dela se danas izvode širom Nemačke i sveta, a važi za osnivača epskog teatra.

Breht je rođen u Augsburgu 1898. godine u buržoaskoj porodici. Prve svoje tekstove je objavio 1914. godine za vreme studija filozofije i medicine u Minhenu. Godine 1918, na kraju Prvog svetskog rata, napisao je svoju prvu dramu "Baal". Sledile su drame "Bubnjevi u noći" 1919. i "U džungli gradova" 1921. Sve tri su izražavale njegove anarhističke stavove. Pisao je političke drame, a veliki uspeh je postigao 1928. kada je napisao "Operu za tri groša", jedan od najvećih muzičkih uspeha u doba Vajmarske republike.

Oženio se Helenom Vajgl i postao marksista. Jačanje nacizma u Nemačkoj, gde su njegova dela zabranjena i spaljivana, naterala su ga da ode u egzil 1933. Prošao je Evropu (Danska, Finska, Rusija), pre nego što je stigao u SAD, u Kaliforniju. Zbog marksističkih ideja, napustio je SAD 1947. Definitivno se nastanio u Berlinu 1949. gde je bio upravnik Berliner ansambla. Podržavao je režim Valtera Ulbrihta i cinično poručio kritičarima: "Ako narod loše misli, promenite narod!". Postao je omiljena ličnost režima u NDR, a preminuo je u Berlinu 14. avgusta 1956.

Napomena: Radi potpunog ugođaja, pre početka čitanja dnevnika pustiti muzičku pozadinu s kraja dnevnika, a potom se vratiti na čitanje.

Svako jutro u Augzburgu postaje rutina na koju se polako, ali sigurno privikavam. Sva su jutra do sada bila praktično identična, hvatajući rane (ne i prve) zrake sunca sedam za sto okrenut od kreveta i počinjem redove koje i sada čitate. U spokojnoj tišini sobe i nesnosnoj buci u mojoj glavi koja nije stala verovatno od 1994.

Veći deo kolega je tokom dana dobio potvrdu o rešenju problema oko akreditacije, pa je to za mene predstavljalo nešto što mi je pomešalo osećanja. S jedne strane, drago mi je zbog kolega i može biti jasan znak da sam ja sledeći, dok s druge postoji neizvesnost i strah od izostanka akreditacije što bi moj boravak u Nemačkoj učinio gotovo besmislenim.

Posle kasnog doručka na kojem je ostala samo kajgana (sam pao, sam se ubio), vratio sam se u smeštaj kako bih završio nekoliko tekstova vezanih za analizu reprezentacije. Na vreme smo se spremili za konferenciju za medije kojoj je prisustvovao Strahinja Pavlović, jedan od miljenika domaće fudbalske javnost i to iz potpuno opravdanih razloga. Korpulentnom građom pleni pažnju svih prisutnih u prostoriji, a opet, svojom pristojnošću i učtivošću ostavlja utisak izuzetno vaspitanog momka.

Na zanimljivu konstataciju kolege da je osnovna škola Laza K. Lazarević u Šapcu dala trojicu reprezentativaca Srbije na Evropskom prvenstvu u Nemačkoj u vidu Saše Lukića, Strahinje Pavlovića i Veljka Birmančevića, setio sam se jednog kurioziteta vezanog za sopstvenu osnovnu školu. Valjalo bi proveriti, ali OŠ Kralj Petar I iz Niša je jedina osnovna škola u Evropi koja na ovom EURO ima selektora, fudbalera, novinara i navijača.

Jedino sad još i skupljača lopte da im završimo…

Pre dva dana u medija centru Srbije prišao sam engleskom kolegi iz jednog londonskog, prilično omraženog medija na Ostrvu (nisam znao dok nisam prišao) kako bismo razmenili informacije i što bolje odradili naš posao. Izgleda da je tu saradnju zamislio kao jednostranu jer dok sam ja odgovorio na sva njegova pitanja, on se još uvek nije udostojio da odgovori na moja i tako olakša posao. Na današnjoj konferenciji za medije govoriće naša najveća fudbalska zvezda Dušan Vlahović. Podatak koji ste saznali pre njega.

Znam i ja finte.

Nakon završene konferencije, ostao sam u medija centru kako bih završio još malo posla, a ljubaznošću direktora reprezentacije Srbije Stevana Stojanovića dobio i zanimljiv intervju. “Pitanje golmana nije goruće, jebiga, kad imaš trojicu dobrih golmana, nigde ne gori”, rekao mi je pomalo šeretski popularni “Dika” koji je bio raspoložen za priču i veoma predusretljiv.

Zapažanje koje niste tražili, ali koje ćete svakako dobiti. U Augzburgu sam video najelitniji toalet u svom životu. Naravno, u pitanju je hotel Maksimilijan, baza Srbije i medija centar za srpske novinare. Oduvek ste sanjali da se olakšate pored hrabrog viteza koji vam čuva leđa? 

Say no more.

Ideja o prilogu vezanom za zvaničnu prodavnicu FK Augzburg je propala iz jednog prostog razloga - ona u užem centru grada je u potpunosti “opustošena” zbog velikih popusta. Rezervne garniture dresova staju 24 evra, trening šuškavac košta 18, mada treba istaći i da ponuda nije bila naročito bogata kada sam skoknuo do prodavnice.

Do treninga reprezentacije Srbije trebalo je prekratiti vreme, pa smo seli u kafić na Rathausplacu gde sam naručio prijatan turski čaj. Pored dva piva uz mene, bio je to skandalozan prizor koji su umnogome ulepšali veseli navijači Škotske u Nemačku pristigli u velikom broju.

🏴󠁧󠁢󠁳󠁣󠁴󠁿❤️ pic.twitter.com/wg7g5y5SlC
— Ivan Cvetković (@avant_garde11) June 13, 2024

Došlo je vreme da se uputimo ka Rozenauštadionu gde će prvih 15 minuta treninga biti otvoreno za javnost. Domaćin je novinare “častio” prskalicom koja je nakvasila neke od kolega, ali je to mene zaobišlo. Igrači su izlazili jedan po jedan i počinjali zagrevanje, a mene je u tom trenutku miris sveže pokošene i nakvašene trave i zvuk udarca lopte vratio u detinjstvo kada mi je lopta bila praktično sve u životu.

Po završetku treninga, seli smo u jedan italijanski restoran pored Rozenaua koji drži autentični Italijan kako bismo pojeli drugi obrok u danu oko 18 časova, kada mi je i stigao famozni mejl od UEFA da je akreditacija odobrena. Nemačka policija kaže da sam prošao bezbednosnu proveru, ali dok i fizički ne preuzmem akreditaciju, ne verujem da ću u potpunosti biti miran.

Da je Škot Balkanac, bio bi Srbin - veseo, razdragan, naivan, dečijeg srca i samodestruktivan isključivo na svoju štetu. Shvatio sam to u laganoj večernjoj šetnji po samom gradskom jezgru. Brojne novinarske priče postajale su sve zanimljivije svakim novim pivom, pa sam zajedno sa još nekoliko kolega uživao na Rathausplacu uz čuvene haljine pripadnika “Tartan armije”. Ne brinite, nisam ih podizao.

Fudbal, lopta, miris travnjaka, pivo i raspevani Škoti.

Život je lep i bez akreditacije.