Lajam Rosenior u Čelsiju - Posao u krugu prijatelja!? Samo da Tramp ne čuje...

Kada sam, posle smene Enca Mareske prošle nedelje, tipovao na Lajama Roseniora kao novog menadžera Čelsija, pošao sam iz iste premise kao i gornji ešaloni Čelsija, vreme je problem. Ono ne prašta, niti ima sluha za prilagođavanje i generalne probe. Zato je ziherašenje uvek primamljivije od neizvesnosti eksperimenta, ne mislim samo na fudbal.

Neko će već nazvati Roseniora fudbalskom "nepo" bebom, na zapad Londona su ga doveli isti ljudi koji su mu kupili kartu za Alzas, odnosno instalirali ga na klupu Strazbura. Sa njim je član posvećenog kruga prijatelja koji su navikli da rade zajedno. Direktori Vinstanli, Sem Džuel i Lorens Stjuart imaju zajedničku prošlost, deo tog društva bio je i novi menadžer Čelsija, u Brajtonu i Halu. I nije čudno što je dobio ugovor na šest i po godina, čitava pomenuta klika ima na papiru sličnu sigurnost, do početka sledeće decenije.

Da, liči na dugoročni posao. Samo, šteta što fudbal nije industrija u kojoj se ljudi baš zadržavaju na istom mestu godinama, pa će, kao i u svemu, rezultati definisati broj dana namenjenih mladom treneru. Za klub koji je navikao u Abramovičevoj eri, ali i kasnije na veća imena, ovo je jedna vrsta zaokreta, ponoviću, sasvim logična.

I Strazbur, kao i akademija, i svi delovi "plavog" sveta igrali su u sličnom sistemu, mada ne postoje dva ista tima, niti dva ista trenera. Rosenior nema mnogo iskustva, a opet ima ga više nego Mareska u trenutku kada je postao frontmen Čelsija. Jeste da je sa Strazburom digao jednu vrstu prašine, delom rezultatima, ali više načinom na koji je do njih stigao. Dozvolite, ipak, matorom ciniku u meni da zastane i podseti da jedna od najslađih stvari kod mladosti što ne oseća pritisak. 

Da, reći će neko, ali i Čelsi poput Strazbura, ima tim sa minusom u godinama i velikim plusom u energiji i entuzijazmu. Tu se i sličnost završava jer, ni mesto, ni vreme, ni značaj nisu uporedivi. Čelsi želi da pobeđuje uprkos mladosti, Strazbur zahvaljujući njoj. Dakle, Rosenior nasleđuje sličan tip igrača, sistem koji poznaje, samo, kvalitet i ambicija su drugačiji. Za fudbalere Strazura je teren bio prečica, za ove iz Čelsija ishodište.

Rosenior je foto-robot mlađe generacije trenera, više analitičar nego storiteler. Pripovedanje kao osnova trenerskog posla je izgubilo bitku sa provervljivim detaljima. Jeste se novi menadžer Čelsija napajao na izvoru Aleksa Fergusona, ali njegov fudbal polazi od agresije, vertikalnog pasa, brzine, prostora. I tu nema nekih specifičnih razlika, mada, Englez je pragmatičniji i prilagodljiviji od recimo Amorima od kome sam pisao pre neki dan. Ono što je Rozeniora odvelo izvan, ponekad jednolične mase wannabe menadžera je, uz igračku prošlost i poznavanje pravih ljudi, svakako amorfnost u primeni naučenog. Strazbur, ali i prethodni tim Hal su ponekad imali osobine kameleona. Amorima su, i to nije tajna, lako čitali u Engleskoj, čak i kada je pobeđivao sticao se utisak da protivnik ima plan. Protiv Strazbura je to bilo teško. Jer, ako pratite francusku ligu, ekipa je umela da se prilagodi, da agresiju zameni strpljenjem koje ponekad frustrira navijače. Majk Penders recimo, ili Đorđe Petrović prošle godine su redovno bili među golmanima sa najvećim brojem dodira. Uz sve pohvale Strazburu za hitrinu kojom se transformišu i napadaju prostor, oni su tek sedmi po efikasnosti u Francuskoj, slično je bilo i prošle godine.

No, to ćemo ostaviti za analitičare i povlačenje linija po ekranu. Rosenior je sarađivao sa nekoliko igrača, bilo u Strazburu bilo recimo Delapom u Halu. Interesantno, pre dve sezone kada se Mareska šetao kroz Čempionšip, jedini meč u prvih 15 je izgubio baš od "Tigrova" koje je vodio njegov sadašnji naslednik, i to je Delap dao gol. Ne mora ništa da znači, ali procena, neki će reći i opravdanje kada je Rosenior dobio šansu u Francuskoj je da dodaje vrednost igračima. 

Pa, zapitaće se neko, šta će to sada Čelsiju?

Ako ne pratite, broj igrača koje su prodali, odnosno valorizovali je oko 800 miliona od dolaska Amerikanaca. Jesu potrošili ogroman novac, ali najveća kritika vlasnicima je upravo to. Oni dovode da bi prodavali, Roman je to radio da bi pobeđivao, nije polazna tačka ista.

Zbog toga, ma kako navijači danas bili skeptični, Mareskin naslednik itekako ispunjava uslove konkursa. Niko ozbiljan ne očekuje da će se Čelsi, čak ni u doglednoj budućnosti boriti za titulu. Ne pobeđujete sa klincima, ili je tako mislio Alan Hansen kada je to izgovorio posle poraza Junajteda sredinom devedesetih od Vile. Danas se svi tome smeju, ali sada bi bio u pravu. 

Jasno da će ta deca odrasti, ali opet, ovaj tim ima previše rupa, crveni se od znakova pitanja na dosta pozicija i to mladi igrači ne mogu da reše. Ove dosta starije, Boli i ostali upravljači neće kupovati, ne bi mogli da razlože njihove ugovore na sledeću deceniju. 

Većina navijača Čelsija nije zadovoljna, nije ni Donald Tramp. Bude li načuo šta se desilo u Čelsiju, pa u svetlu nedavnih događaja, ko zna gde bi menadžer "Plavaca" mogao da se probudi jednog jutra.

Zezam se, ali Rosenior je 2020. pisao američkom predsedniku na kraju mandata, protestno je pismo, odnosi se na odnosno administracije prema crncima u SAD. Možda je očekivao da neće biti reprize iz 2024. 

Šalu na stranu, trebaće mu više od osećaja za pravdu, pisao sam, Čelsi je kroz istoriju bio tvrđava privilegovanih. Danas to možda i nije slučaj, ali su navijači razmaženi, moraće odmah da isporuči, rezultat mu je od danas jedini saveznik.