Protiv Kameruna pojavio se napad, Švajcarska je izazov karijere Dragana Stojkovića

Reprezentacija Srbije danas je odigrala verovatno i najuzbuljiviju utakmicu u dosadašnjem toku čitavog Svetskog prvenstva u fudbalu.

Izabranici Dragana Stojkovića remizirali su sa selekcijom Kameruna rezultatom 3:3 u drugom kolu grupe G Mundijala u Kataru, te tako sebi verovatno i otežali put ka osmini finala.

Mnogo je komentara i analiza izrečeno odmah nakon meča, konsenzus je da je Stojkovićeva ekipa bila prepoznatljiva tek nakon prvog i sve do postignutog trećeg gola, uz dobru igru i u uvodnih desetak minuta pre primljenog gola.

Selektor je, kako je i najavljeno, izvršio nekoliko promena od kojih je bilo i onih sasvim neočekivanih poput Nemanja Maksimovića koji je odigrao nešto bolje od Saše Lukića u veznom redu koji je imao nekoliko grešaka prilikom dodavanja u kritičnoj zoni.

Igra Srbije bila je u nekim mahovima čudna, pomalo nekarakteristična za zahteve Stojkovića koji insistira na kratkom pasu i brzoj tranziciji, naročito preko bokova.

Videli smo (svesno ili ne) forsiranje centaršuta ka Aleksandru Mitroviću što bi, da je postavka sa dvojicom napadača, bila samo rezervna opcija, pa je tako Srbija poluvreme završila sa 21 ubačajem sa strane.

Lopta je išla uglavnom visoko.

Primljen gol nakon bolje igre uticao je pozitivno na naše igrače čiji je govor tela bio bolji, pa je posle probijenog leda i gola Strahinje Pavlovića (našeg verovatno najboljeg igrača na Al Džanubu) sve počelo da teče kao po loju.

Odmah zatim, pogodio je Sergej Milinković Savić, da bi u 53. minutu Srbija izvela akciju iz fudbalskih udžbenika i kao na igrici se prosto ušetala u gol.

Sve nakon toga je veliko upozorenje za selektora Stojkovića, visoko postavljena odbrambena linija protiv brzih igrača nikada nije pravo rešenje kada vodite sa dva gola razlike, naročito ako je napadanje prostora najjači adut protivnika.

Prema selektorovim rečima, krivicu za dva na isti način primljena gola snosi loša postavka i nedostatak koncetracije u poslednjoj liniji koja je pretrpela kapitalne promene tokom meča, izlaskom Pavlovića kao da je štoperski trio izgubio kompaktnost.

Da li je do loše koncentracije, nediscipline u defanzivnim zadacima ili greška Stojkovića, nije do kraja definisano.

Više od trećine napada išlo je preko levog krila i Kostića što pokazuje koliko je falio protiv Brazila, iako je Živković protiv Kameruna odigrao jednu od najboljih utakmica u reprezentativnom dresu pre izlaska iz igre.

Malo šta se u ofanzivnom aspektu može zameriti ekipi koja postigne tri gola na Svetskom prvenstvu, ali opšti je utisak da je vezni red morao češće da se priključuje napadu jer kada je to činio, tada je tim i stizao do golova.

Videlo se od samog početka da je Aleksandar Mitrović rovit, međutim i pored toga je bio opasnost za odbranu "lavova" koja ga je često udvajala jer je bio i naš jedini klasični napadač.

Postigao je gol, mogao još barem dva, ali nedostatak sreće i odluka da ne doda usamljenom igraču u kontranapadu uslovili su da se napadač Fulama ne upiše u strelce ponovo.

Možda bi Luka Jović i dobio priliku da zaigra (Dušan Vlahović nije bio spreman), ali su povrede Pavlovića i Veljkovića to osujetile, prema rečima samog selektora.

Naše navijače nervirala je i prevelika ležernost Sergeja Milinkovića Savića koji je nakon postignutog gola imao oscilacije u igri želeći da bude atraktivan. Lekcija koja na Mundijalima skupo košta.

Protiv Brazila nismo imali napad, dok se odbrana nije proslavila. Napad je protiv Kameruna napokon profunkcionisao, dok će protiv Švajcarske morati da se istakne odbrana.

Znajući napadačko opredeljenje selektora Dragana Stojkovića, biće to izazov njegove trenerske karijere.

Iz Katara: Ivan Cvetković