Aplauz za pobednika
Autor: Boris Jovanović
ponedeljak 11.02.2013.
13:14
Izvor:
Finale je završeno prema očekivanju, pobednik nagrađen aplauzom. Sinoć smo prisustvovali šampionskom slavlju i promociji onih zbog kojih se u Srbiji igra. Jedino što je neprikladno je ime pehara...
sportske.net
Povezane vesti
Dirljive scene, veliki aplauz košarkaša navijačima, pesma i slavlje. Odali su im priznanje za prikazano, jer huligani među njima su osvojili "Žućkovu levicu".
Pehar im nije potreban, pije se sasvim pristojno i iz king size flaša, tih eliksira hrabrosti srpske omladine.
Završna scena je pokazala, ne da su klubovi taoci razularene rulje, to da se bučna gomila pita odavno znamo, već da su igrači totalno nebitni, sporedni likovi, osuđeni da aplaudiraju onima što su im pljunuli u lice.
To da će se desiti smo znali, Srbija je trenutno u situaciji da i ne dozvoljava mogućnost da se ovakva utakmica završi bez divljanja, mi smo u fazi nadanja u što manju štetu. Dobro je, niko nije poginuo, idemo dalje.
To "dalje" neće promeniti ni žrtve, nikada nisu. Prvo, jer je život ovde jeftin, drugo, jer smo narod muvlje pameti i treće, jer ovako većini odgovara. Te jurišne odrede ponekad ne možeš da kontolišem, vremenom pokazuju inicijativu, ne pale se i ne gase na dugme. Drugim rečima, kada treba tući različite u manjini, korisni su za nalogodavce, teško im je objasniti da ne bi trebalo da budu glavni baš u svakoj lutkarskoj predstavi.
Objašnjavati šta se desilo je za zaludne, osuđivati ih već prelazi u dosadu, priznati im da su najjači, to može. Uostalom, kada si zvezda, a huligani jesu najveći starovi domaćeg sporta sve ti je dozvoljeno.
I u Americi se zakon sprovodi kroz obožavanje zvezda, pošto ih slikaju u stanici, policajci uzmu autogram za ženu i klinca. Tako je i u Srbiji, huligan je neko uz koga se osetiš važnim.
Tupljenje tipa, "poslednji je čas", "bruka na koju se mora reagovati", "dotakli smo dno", kojim će vas zasuti ovih dana je samo kupovina vremena, pokušaj da se stvari razvodne, dok ne iscuri ona prva faza moje formule.
Sećate se, ono kad je bila kriva italijanska policija i mnogo puta posle toga, neverica, bes, osuda, licitiranje ko je prvi počeo, proglašavanje huligana "šačicom", relativizacija kroz konstataciju da se to svuda dešava i na kraju ravnodušnost koja prerasta u zaborav.
Onda sledi uvlačenje, "šesti ili dvanaesti igrač", ljubavna izjava,"vetar u leđa", "splavarenje" i na kraju onaj aplauz sa početka priče.
Ako ste mislili da će nam on odzvanjati u ušima, neće, davno smo ogluveli na zlo, ni topove odavno ne čujemo.
Sad kad se jave moralisti da predlažu rešenja, evo da ih ućutkam pre nego što zalud počnu da skidaju boju sa tastature, jedino rešenje je bilo da se posle prekida ne dodeli pehar, umesto nastavka koji će pobednik bestidno slaviti.
I znate šta je najsmešnije od svega? Pehar nosi ime najvećeg sportiste, ne zbog terena, to je nebitno, već jer je bio svetionik ljudskosti i časti u vremenu u kome je živeo.
Dictum sapienti sat est...
https://twitter.com/Boris_sportske
Pehar im nije potreban, pije se sasvim pristojno i iz king size flaša, tih eliksira hrabrosti srpske omladine.
Završna scena je pokazala, ne da su klubovi taoci razularene rulje, to da se bučna gomila pita odavno znamo, već da su igrači totalno nebitni, sporedni likovi, osuđeni da aplaudiraju onima što su im pljunuli u lice.
To da će se desiti smo znali, Srbija je trenutno u situaciji da i ne dozvoljava mogućnost da se ovakva utakmica završi bez divljanja, mi smo u fazi nadanja u što manju štetu. Dobro je, niko nije poginuo, idemo dalje.
To "dalje" neće promeniti ni žrtve, nikada nisu. Prvo, jer je život ovde jeftin, drugo, jer smo narod muvlje pameti i treće, jer ovako većini odgovara. Te jurišne odrede ponekad ne možeš da kontolišem, vremenom pokazuju inicijativu, ne pale se i ne gase na dugme. Drugim rečima, kada treba tući različite u manjini, korisni su za nalogodavce, teško im je objasniti da ne bi trebalo da budu glavni baš u svakoj lutkarskoj predstavi.
Objašnjavati šta se desilo je za zaludne, osuđivati ih već prelazi u dosadu, priznati im da su najjači, to može. Uostalom, kada si zvezda, a huligani jesu najveći starovi domaćeg sporta sve ti je dozvoljeno.
I u Americi se zakon sprovodi kroz obožavanje zvezda, pošto ih slikaju u stanici, policajci uzmu autogram za ženu i klinca. Tako je i u Srbiji, huligan je neko uz koga se osetiš važnim.
Tupljenje tipa, "poslednji je čas", "bruka na koju se mora reagovati", "dotakli smo dno", kojim će vas zasuti ovih dana je samo kupovina vremena, pokušaj da se stvari razvodne, dok ne iscuri ona prva faza moje formule.
Sećate se, ono kad je bila kriva italijanska policija i mnogo puta posle toga, neverica, bes, osuda, licitiranje ko je prvi počeo, proglašavanje huligana "šačicom", relativizacija kroz konstataciju da se to svuda dešava i na kraju ravnodušnost koja prerasta u zaborav.
Onda sledi uvlačenje, "šesti ili dvanaesti igrač", ljubavna izjava,"vetar u leđa", "splavarenje" i na kraju onaj aplauz sa početka priče.
Ako ste mislili da će nam on odzvanjati u ušima, neće, davno smo ogluveli na zlo, ni topove odavno ne čujemo.
Sad kad se jave moralisti da predlažu rešenja, evo da ih ućutkam pre nego što zalud počnu da skidaju boju sa tastature, jedino rešenje je bilo da se posle prekida ne dodeli pehar, umesto nastavka koji će pobednik bestidno slaviti.
I znate šta je najsmešnije od svega? Pehar nosi ime najvećeg sportiste, ne zbog terena, to je nebitno, već jer je bio svetionik ljudskosti i časti u vremenu u kome je živeo.
Dictum sapienti sat est...
https://twitter.com/Boris_sportske
0 Komentara