Tri džokera u EURO špilu Dragana Stojkovića

Iz Augzburga: Ivan Cvetković

Navijači Srbije broje sitno do početka Evropskog prvenstva u Nemačkoj gde će nastupiti i selekcija Dragana Stojkovića.

“Orlovi” su u jeku priprema za prvu utakmicu protiv Engleske koja je na programu 16. juna od 21 sat na Veltins areni u Gelzenkirhenu.

Selektor Stojković najavio je da već zna ko će početi utakmicu protiv “gordog albiona”, te da nema dileme što se tiče sastava, osim naravno u slučaju nekih nepredviđenih okolnosti kojih, hvala Bogu, za sada nema.

Česta je floskula kako jedan nacionalni tim ne čini startnih 11, već da je od suštinske važnosti da svi fudbaleri koji su na raspolaganju budu u sinhronizaciji, kako na terenu, tako i van njega. Neretko je Dragan Stojković izmenama tokom utakmica menjao stanje na terenu, ne uvek i rezultat, pa se tako očekuje da i u Nemačkoj neko od fudbalera iz “drugog plana” (ako tako nešto zapravo postoji u reprezentaciji) napravi makar malu, a možda i ključnu pozitivnu razliku na terenu.

Jedan od takvih mogao bi da bude Filip Mladenović.

Fudbaler Panatinaikosa za sobom ima veoma dobru sezonu na individualnom planu, iako PAO nije uspeo da osvoji titulu prvaka Grčke, 32-godišnji levi bočni fudbaler podigao je trofej namenjen najboljem u Kupu Grčke.

Ono što posebno može da raduje selektora Stojkovića jesu dobre igre u kontinuetu, Mladenović je upisao 44 nastupa u svim takmičenjima, a postigao je dva gola i na to dodao pet asistencija, što nije zanemariv podatak uzevši u obzir da je njegova pozicija levi bek.

Upravo su asistencije posle fantastičnih centaršuteva njegov veliki adut koji bi mogao da prevagne kada se Stojković bude odlučivao za startnu tim između nekadašnjeg fudbalera Crvene zvezde i Filipa Kostića, koji se u Juventusu nije naigrao protekle sezone.

Mladenović je upisao 31 nastup za reprezentaciju Srbije, a koliko ga dobro služi centaršut pokazuje i podatak da je upisao čak devet asistencija što je fantastičan učinak, uzevši u obzir da nije uvek bio starter. Srbija ima Aleksandra Mitrovića ili Dušana Vlahovića (u nekim varijantama i obojicu istovremeno na terenu) koji odlično “pune” šesnaesterac, pa je tako Mitrović postigao svoj gol protiv Švedske upravo posle dodavanja Mladenovića.

Uloga džokera u napadu pripada Luki Joviću. 

Fudbaler Mlana ima neverovatnu konkurenciju u vidu Mitrovića i Vlahovića, pa je u ovom trenutko teško očekivati da ćemo 26-godišnjeg napadača videti od prvog minuta na nekom meču u Nemačkoj.

Imao je Jović određenih problema sa učinkom na početku sezone u Milanu, ali je na prelazu stare i nove godine postigao čak sedam golova u nešto više od dva meseca. Kasnije nije bio toliko efikasan, međutim pošteno bi trebalo istaći i da nije uvek bio u prvom planu kod Stefana Piolija. Prema poslednjim informacijama, u Milanu su zadovoljni Jovićem koji bi trebalo da ostane u Lombardiji i naredne sezone. Ipak, dosta će zavisiti i od novog trenera “rosonera”.

Transferom u Real Madrid, od bivšeg fudbalera Crvene zvezde se mnogo očekivalo, ali spletom okolnosti nije uspeo da se nametne u najvećem klubu na svetu. Bez obzira na to, njegovi nastupi za reprezentaciju Srbije su i više nego pristojni za jednog napadača. Jović je upisao 35 nastupa i postigao 10 golova, a slično kao i Mladenović, nije baš uvek bio starter.

Pogađao je protiv kvaltetnog rivala kakav je Nemačka, “upoznali” su ga i Slovenci, dok je bio strelac i finalu baraža za odlazak na prethodni EURO kada je zatresao mrežu protiv Škota u završnici meča pre nego što su “orlovi” eliminisani nakon penala. Dakle, Jović je fudbaler koji može da pogodi kada je važno i kada se “lomi”.

Svaku priliku koju može da iskoristi strpljivo će čekati i Lazar Samardžić.

Momak rođen u Berlinu pobrao je simpatije domaće javnosti nakon što je odlučio da promeni sportsko državljanstvo i posle nastupa u mlađim selekcijama Nemačke postane seniorski reprezentativac Srbije. Aktuelni fudbaler Udinezea imao je otvorenu ponudu zemlje rođenja da u bližoj budućnosti zaigra za “Elf”, međutim to ga nije pokolebalo.

O Samardžiću se godinama pričalo kao o velikom talentu iz omladinske škole Herte, a to je umeo da “nanjuši” Lajpcig koji ga je doveo u nadi da će razviti njegove kvalitete i ubrzo ih unovčiti. To nije išlo po planu, pa je Samardžić posle samo jedne sezone na istoku Nemačke pojačao Udineze. “Zebrete” su ga polako, ali sigurno uvodile u sistem, pa je 22-godišnji ofanzivni vezista dobijao sve veću priliku. U nedavnoj završenoj sezoni, Samardžić se istakao sjajnim golom protiv Napolija, a da mu najveća scena prija pokazao je i pogocima protiv Milana i Intera.

Ono što je možda pomalo simptomatično jeste njegova minutaža. Srbin jeste nastupio u 34 navrata, pritom upisavši šest golova i dve asistencije, ali su ga treneri Sotil i Ćofi uglavnom vadili iz igre. Dolaskom Fabija Kanavara koji se zadržao samo u poslednjih nekoliko kola, Samardžić je dobio potpuno poverenje koje mu je vratio golovima protiv Lećea i Empolija koji su direktno uticali da Udineze opstane u Seriji A.

Ofanzivni vezista je od svog debija u martu prošle godine upisao devet nastupa za reprezentaciju Srbije, ali uz skromnu minutažu što i ne čudi jer je viđen kao direktni naslednik Dušana Tadića u nekom trenutku. Protiv Kipra bio je asistent čime je pokazao odličnu viziju, ne treba zaboraviti da se EURO igra u “njegovoj” Nemačkoj što može itekako pozitivno uticati na Samardžića.