Oslobađanje Portugalaca

Teško da ćete u novijoj istoriji portugalskog fudbala pronaći tragičniji trenutak od suza Kristijana Ronalda na stadionu Benfike nakon poraza od Grčke u finalu Evropskog prvenstva 2004. godine.

Tog četvrtog julskog dana pre 20 godina zvezde nisu bile naklonjene jednoj od talentovanijih generacija u istoriji Portugalije, a najveći broj ljubitelja fudbala ostao je zapanjen vešću da je Grčka postala šampion Evrope.

Organizacija turnira i niz izuzetnih igrača, od prekaljenog Luisa Figa do mlađanog Ronalda uz zvezde novog evropskog šampiona Porta, nisu bili dovoljni naciji gladnoj uspeha za trofej Starog kontinenta.

Čak ni dovođenje Luisa Felipea Skolarija, svetskog šampiona sa Brazilom dve godine ranije, nije omogućilo da se pronađe čarobna formula do evropske titule.

Zlatna era portugalskog fudbala okončana je u suzama, a kada vam sreća okrene leđa onda utehu pronalazite u pragmatizmu, terminu nastalom da prikrije sve anomalije kojim se vodimo kako bismo došli do rezultata.

Čitavu deceniju od košmarne večeri u Lisabonu lutali su Portugalci sa iznalaženjem rešenja koje će im doneti rezultat, a pronašli su ga septembra 2014. godine u liku Fernanda Santosa. Trenera sa pozamašnim stažom u grčkom fudbalu, dovedenog nakon šamara od Albanije na startu kvalifikacija za EURO.

Kao da je eho poraza od Grčke i dalje nagrizao Portugalce, pa su želeli da u smesu budućih uspeha ubace i nečeg helenskog, autsajderskog i naposletku pragmatičnog, jer upravo ono donosi rezultat.

A to se na pravi način osetilo tokom leta 2016. godine kada je već posle uvodne faze Evropskog prvenstva bilo jasno da će Portugalci ići do samog kraja, uprkos tome što nisu imali pobedu u grupi.

Nakon startnog remija protiv Islanda u Sent Etjenu (1:1) usledio je meč bez golova protiv Austrije na „Parku prinčeva“ u Parizu. Četiri prosuta boda iz uvodna dva kola protiv prosečnih evropskih selekcija nisu budila nadu za nastavak takmičenja, a onda je usledio spektakularan remi protiv Mađara (3:3).

Šou Kristijana Ronalda u Lionu protiv naših severnih suseda bio je dovoljan samo za tri boda u grupi i doslovno isti poredak među trećeplasiranim ekipama sa Severnom Irskom!?

Usledile su eliminacije Hrvata u produžecima i trijumf protiv Poljske u četvrtfinalu na penale. Santosov Portugal je leta 2016. godine postao prva reprezentacija koja se plasirala u polufinale Evropskog prvenstva bez pobede u regularnom delu igre.

Prvi trijumf zabeležili su u polufinalu kada je bilo 2:0 protiv otresitih Bejlovih Velšana, a finale na „Sen Deniju“ protiv domaće Francuske izrodilo je u heroja nacije Edera, strelca jedinog pogotka u produžecima.

Upravo je gol fudbalera iz Gvineje Bisao, autsajdera u timu bez mnogo zvezda, bio slika i prilika trijumfa Portugala na prvenstvu Evrope.

Eder je bio raritet među klasičnim napadačima u portugalskom timu, jer ključna razlika koju je pragmatični Santos načinio tog leta u odnosu na njegove prethodnike bila je igra bez prave „devetke“.

U takvoj formaciji, najistureniji su bili Kristijano Ronaldo i Nani. Dvojac nekadašnjih igrača Mančester junajteda delovao je ispred četvorice veznih fudbalera koji su igrali u dijamantu ili raspoređeni u ravni.

Dok je Skolari koristio Pauletu ili Nuna Gomesa kao centralnog napadača, a sa boka delovali Figo i Simao, Santos je pojačao sredinu terena, ostavljajući prostor Ronaldu i Naniju da iskoriste kreativne sposobnosti u fazi napada.

Santosova igra bez mnogo rizika se isplatila toga leta, a Portugal je prvi put u istoriji postao evropski šampion. Sa ove distance postavljaće se pitanje da li je to bio samo plod sreće, povoljnog žreba ili nedostatka kvalitetne evropske selekcije u tom trenutku. Manje je važno.

Usud domaćina koji su Portugalci osetili pre dve decenije završiće na plećima Franuza pre osam leta. „Trikolorima“ nije pomogla ni rana povreda Ronalda pošto su se sa izlaskom prve zvezde Portugalci preorjentisali na formaciju 4-5-1 sa Nanijem kao centralnim napadačem.

Kao takvi prvi udarac ka golu Francuza uputili su u 80. minutu, ali ne bi trebalo prenebregnuti ni to da je pritisak finala pojeo i domaćina pa se sve crtalo da će pehar evropskog šampiona otići u Lisabon.

Santos je tako Portugalu doneo prvi od dva trofeja tokom osmogodišnjeg mandata, ali je utisak domaće javnosti da je mogao još više s obzirom na tim kojim je raspolagao.

Tri velika turnira nakon slavlja u Francuskoj nisu donela željeni rezultat pa je na njegovo mesto početkom prošle godine stigao Roberto Martinez, nekadašnji selektor Belgije spreman da već ovog leta Portugalce vrati korenima – bezgraničnom talentu „evropskih Brazilaca“.

Santos je u svom višegodišnjem mandatu pokazao da pragmatičan pristup može da donese rezultat, ali ne i da večito utoli glad jedne od najtalentovanijih fudbalskih nacija u Evropi.

Uprkos tome što je nesumnjivo mogao još više, Santos je „umirio brod koji tone“, što je bilo uslov kad je pre manje od decenije preuzeo Portugal. U tome je uspeo, zapostavivši erupciju talenta koju je Martinez doveden da oslobodi.

Ozbiljniju priliku da to učini imaće ovog leta na Evropskom prvenstvu u Nemačkoj, što će bez sumnje biti turnir gde će proći kroz prvi jači filter portugalske javnosti.

Martinez je za godinu i po dana na klupi Portugala već u velikoj meri kupio naciju, a nekoliko je razloga je zbog koga prosečni navijač ove reprezentacije može da mu veruje.

Za razliku od prethodnika Santosa u borbi za velika takmičenja, Martinez se doslovno prošetao kvalifikacijama za EURO, ostvarivši svih 10 pobeda u mečevima za aktuelni šampionat u Nemačkoj.

Ruku na srce, grupa mu nije bila naročito teška, ali je igra bila daleko atraktivnija u odnosu na vreme ziheraškog pristupa Santosa.

Mnogi će reći da godine sa tim imaju veze, ali primetno je da je Martinez sastavio grupu igrača čija igra u najvećoj meri ne zavisi od Ronalda. Dok je Santos polagao najveće nade u kreaciju jednog od najboljih fudbalera svih vremena, aktuelni selektor Portugala koristi Ronalda kao (samo) jednu od karika u lancu pobednički sklopljenog tima.

Sadašnji Portugal je daleko napadački potentniji u odnosu na Santosov pa iako dalje kuburi sa klasičnom devetkom ima mnogo više potencijala nego pre osam leta.

Činjenica da u svojim redovima imaju darovite Rafaela Leaa i Žoaa Feliksa umnogome će olakšati Martinezove opcije u napadu, a ključno pitanje je koliko će selektor uspeti da obuzda Ronaldov ego u službi tima.

Na prvenstvu Evrope u Francuskoj pre osam godina Ronaldo je kao as Real Madrida bio istinska zvezda i vođa tima, a sada bi kao veteran iz arapskog fudbala više trebalo svojim iskustvom da pomogne poletnom timu da dođe do uspeha.

Protiv Iraca je na generalnoj probi postigao dva gola u ubedljivoj pobedi od 3:0, a priliku da utoli novu glad za golovima imaće ovog utorka od 21 sat kada se Portugalci u derbiju grupe F sastaju sa interesantnim timom Čeha.

Ronaldo i saigrači ulaze kao favoriti u meču protiv solidne srednjoevropske reprezentacije sa nekolicinom iskusnih igrača (Patrik Šik, Tomas Souček), ali ne očekujte laganu pobedu.

Tri sata ranije u Dortmundu sastaće se Turska i Gruzija u drugom paru grupe.