Pa kako im ne dosadi?! Opet Španci protiv Italijana!

 Pisali smo svojevremeno o netrpeljivosti Španaca prema Italijanima, kada je fudbal u pitanju. Nazivaju ih jednostavno "Los Perros", odnosno "Psi" zbog ciničnog fudbala, prevrtljivosti u igri i simuliranja. Doduše, malo je čudno da Španci nekoga optužuju da simulira, ali iz vizure prosečnog navijača na Iberiji, italijansko shvatanje fudbala je potpuno pogrešno.

Ipak, mnogo toga je vezano za stereotipe iz prošlosti, teško da se može reći da sadašnja Italija igra dekadentan fudbal, ili da nisu zaslužili sve pobede protiv "Crvene furije" u prošlom veku.

Istoričari vide uzrok tenzija još u čuvenom porazu iz 1934. kada je Musolinijeva Italija morala da postane prvak sveta. Na putu im je bila Španija, predvođena najboljim predratnim golmanom, Zamorom. Španci su poveli, onda je Skijavio udario pesnicom Zamoru prilikom kornera, Ferari je ubacio loptu u mrežu. Belgijski sudija Baer je prvo poništio gol, ali kada su mu pripretili i kada je video crne košulje oko terena, predomislio se i pokazao na centar. I to nije bilo sve, De Lafuente je dao gol za Špance, nanizao četiri igrača i lako pogodio mrežu Kombija. Ali, izgleda da je po tadašnjim pravilima to bio ofsajd. Šalimo se, ali Španija je brutalno pokradena, bilo je 1:1, pa se igrao revanš. Italija je imala dva tima, Pocova ekipa je bila fizički najspremniji tim sveta u tom trenutku, pa su desetkovani Španci primili sedam golova.

I to je bio početak neprijateljstva i mada su se timovi posle rata retko sastajali (Italija je dobila Vijalijevim golom u Štutgartu 1988. na EP), ali ni sami nisu stigli dalje od polufinala.

Na Mundijalu 1994. Španija je za promenu igrala dobro, opravdali su status favorita iz senke, dok je Italija mučno delovala u grupi, a onda ih je Bađo praktično skinuo sa aviona za kući u osmini finala protiv Nigerije. Bađo je doveo "Azure" do prednosti, ali je Hoze Luis Kaminero izjednačio na "Foksborou" u Bostonu. "Furija" je bila bolji rival, promašivala, posebno je Salinas imao dobre šanse, nacija mu to nikada nije oprostila. Bađo je svojim drugim golom u finišu odveo svoj tim u polufinale.

Ipak, ono o ćemu je svet pričao bio je lakat kojim je Mauro Tasoti polomio nos sadašnjem treneru Pari Sen Žermena. Luisu Enrikeu, ali dok je "Lućo" izgledao kao iz horora, krvav i dezorjentisan mađarski sudija Šandor Pul je pokazao da se igra nastavi. Posle meča Enrike je tražio zatvor za desnog beka Milana, nije želeo da se pomiri, a Tasoti je dobio osam utakmica neigranja. Izmirili su se tek 15-tak godina kasnije kada je Španac seo na klupu Rome i dao jednu pomirljivu izjavu...

U prošlom veku je skor Španaca protiv Italijana baš bio negativan, a posebno su loše prolazili na velikim takmičenjima (tri poraza i remi).

Ali se onda sve promenilo.

Podsetimo, 2008. timovi su igrali u Beču. I stadion nije bio pun za mediteranski derbi, Španija još nije bila "hajp", Italija je u meč ušla bez suspendovanog Pirla, pa je jasno sve to delovali prilično loše i dosadno. Španci su uništili Ruse u prethodnoj utakmici, ali su igrali loše, verovatno opterećeni lošom tradicijom. Kasiljas je vadio kestenje iz vatre pred Kamoranezijem, ali su šansu "Furije" bile bolje. Najbolju je propustio David Silva kada je posle prodora Toresa propustio priliku da odbitak sprovede u mrežu. Bufona je spasila i stativa nakon udarca Markosa Sene, a golman Juventusa je u produžetku spasao svoj tim kada je Vilja imao šansu. Di Natale je probao glavom, no izgleda da su penali bili suđeni.

Tu Italija nije izdržala, Iker je skinuo udarac De Rosija, Di Natale je podlegao pritisku, i mada je Guiza propustio priliku da reši, Sesk Fabregas nije, pa su Španci konačno eliminisali Italijane, zatim su ponovo u polufinalu preslišali Ruse i preko Nemačke osvojili prvi trofej posle gotovo pola veka i trijumfa iz 1964. godine. Posle pobede nad penale protiv Italijana, Aragones je konstatovao:

"Oni su bili loši kao i obično, ali na nesreću i mi smo odigrali loše", ispalio je "Kornjača" uvredu na račun Italije.

Tu barijeru u glavama su preskočili, već na EP četiri godine kasnije, iako je Pirlo komandovao, a Italija nadigrala Španiju u grupi, "lažna devetka" Sesk Fabregas je spasao aktuelnog prvaka koji se nekako protiv Hrvata dokopao nokaut faze. Igrali su i dalje slabo, ali u finalu kada je Juventusov BBC ispred strašnog Bufona pomislio da ima šansu, Del Boskeov tim je odigrao meč veka. Dali su četiri gola Italijanima, rastavili ih na proste delove, a popularni "Điđi" je priznao da je dobro što nisu primili više. Bila je to demonstacija sile, ali zanimljivo i labudova pesma najveće generacije u istoriji španskog fudbala. Tim koji je osvojio zaredom dve titule evropskog šampiona i između u Južnoj Africi pridodao svetsku titulu, od tada nije osvojio ništa. Ali, ostaće zapisano da je ovih 4:0 najubedljivija pobeda u istoriji finala šampionata Evrope.

Na sledećem šampionatu, u Francuskoj 2016. godine, mnogi su potcenjivali Italijane sa Konteom na klupi.

Konte je stajao na pariskoj kiši na “San Deniju” dok se Del Boske sakrio na klupu od pljuska koji ne natapao teren. I to je bila simbolika, na neki način, naime, takvo vreme je više odgovaralo borbenim Italijanima.

Selektor “Azura” je dobro, kao i obično, odradio domaći zadatak. Napunio je vezni red, Marko Parolo i zaboravljeni Sturaro su jurili Špance kao “poreznici”, kako su pisali egzaltirani italijanski novinari. Prinudio je Špance da koriste bokove gde nisu imali prednost. I gol je nekako visio u vazduhu, De Hea je spasao par puta tim nakon udaraca Pelea i Đakerinija. Ali, golman Junajteda je bio daleko od prave forme, ispustio je loptu nakon slobodnjaka Edera, onda napravio penal nad Đakerinijem, ali pre nego što je Cunajt Čakir stigao da pokaže na belu tačku, večni Đorđo Kjelini je ubacio loptu u mrežu. De Hea je nastavio da greši, poklonio Italijanima par šansi, ali da budemo pravedni i sa par intervencija grejao špansku nadu u izjednačenje. Ali, ovo nije bila Španija od pre četiri godine, Italija ih je doslovno razbila. Pike je mogao da donese produžetkem uplašio se Bufona, ali ne bi bilo pravedno da je izjednačio. Umesto toga, kontra, Insinje je pronašao Darmijana, centaršut koji je Gracijano Pele zabio u mrežu.

I mada su se Španci osvetili u kvalifikacijama za Rusiju, to nije baš umanjilo tugu. Naime, Italija je sa nožem u zubima zaustavila “Crvenu furiju” u kvalifikacionom meču na Juventusovom stadionu. De Rosi je iz penala poravnao u finišu, mnogo kvalitetniji gosti vodili su golom Vitola. U revanšu, Španija je sa dva gola Iska i jednim Morate lako pobedila, osvojila nadmoćno grupu G ispred Italijana koji su otišli u baraž, uspeli da izgube od Švedske i da se ne plasiraju na Mundijal.

Kao da je derbi Mediterana suđen, i pre tri godine na prošlom EP, ponovo su se sastali, četvrti put u nizu u završnici i ukupno sedmi put u istoriji završnog turnira što je rekord. Najluđe od svega, Đorđo Kjelini je u pet od tih sedam mečeva igrao u italijanskoj odbrani. Upravo je poslednja linija "Azura" sa Kjelinijem i Bonućijem bila ključ. Oni su pred ovu utakmicu imali 227 mečeva u reprezentaciji, španske "kolege" Laport i Garsija svega 16. Luis Enrike je protiv svojih "neprijatelja" pokušao da primeni Del Boskeov recept sa lažnom devetkom, izostavio je Moratu. Samo "Furija" iz 2021. nije bila ni blizu onoj desetak godina ranije. Budimo iskreni, gledali smo loš fudbal u Londonu, onda je posle sat vremena Kijeza pogodio za prednost "Azura". Morata je pokazao selektoru da je pogrešio, doneo je nove produžetke za Špance na tom prvenstvu. Iako su bili umorniji, mogli su da pobede, završilo je na penale. Tu je Morata bio tragičar, na kraju je Žorginjo "zarolao" loptu u ugao gola Unaija Simona i odveo Manćinijev tim u finale u kome su stigli do titule.

Sada će ponovo igrati, u grupnoj fazi, obe ekipe su startovale pobedama, Španija je rasturila Hrvate, Italijani nisu baš blistali, ali su dobili Albaniju. Sada rivali sa Mediterana kontrolišu situaciju, zbog toga verujemo da će biti dosta opreza, miriše na remi, po nama Španija je bolji tim u ovom trenutku.