Argentina na Čile - Dugovi koji se moraju vratiti

Argentina i Čile igraju 115 godina, uglavnom su "Albi-seleste" smatrali "La Rohu" za tim druge klase, a iza fudbala krio se rivalitet zemalja koje su se sporile oko Patagodine. Granica duž Anda, stalne provokacije i čarke u graničnim predelima, nikada nisu prerasle u otvoreni rat. Čileanci su snabdevali Britaniju informacijama u Folklandskom ratu, ali je kasnije post Pinočeova vlada potpuno promenila diplomatska stanovišta, podržavala Argentinu, na kraju su problemi rešeni 1998. Ovaj vek je obeležen rivalstvom u sportu, tačnije fudbalu. Zemlje su čak pregovarale o kandidaturi za prvenstvo sveta 2014. godine, ali su odustali kada je CONMEBOL  insistirao da čitav kontinent stane jedinstveno iza podrške Brazilcima.

Uz fudbal, najveće rivalstvo je u ragbiju, ovo su vodeće zemlje Južne Amerike u ovom sportu.

Ipak, najpoznatiji dueli ovih timova su baš u prošloj deceniji na Kopa Amerika. Argentinac Marselo Bijelsa (sada na klupi Urugvaja) je doneo novi zamah Čileancima pre 15-tak godina, šti je bio uvod u seriju argentinskih stručnjaka na klupi, Borgija je nasledio najuspešniji i najdugovečniji, Sampaoli, pa je onda tim vodio Huan Antonio Pici, pre dve sezone je selektor bio Berizo, sada je takođe "Gaučos" Rikardo Gareka preuzeo tim.

"La Roha" vidi Argentinu kao najvećeg rivala, najviše mečeva u istoriji odigrali su protiv ovog rivala. I redovno izvlačili deblji kraj, jer jednostavno standard fudbala u ove dve zemlje je neuporediv. Naime, od 1910. kada je startovalo rivalstvo, Čile nije uspeo da pobedi Argentince bezmalo pola veka. Konačno su slavili 1959. to je ona generacija koja se pripremala za Mundijal 1962. Upravo je šezdesetih Čile bio bolji od dekadentne i grube Argentine, pobedio ih tri puta za dve godine, mada su to bili beznačajni kupovi, odnosno prijateljski mećevi. Od 1973. do 2008. usledio je novi post "La Rohe", tada su konačno u kvalifikacijama za Mundijal u Južnoj Africi slavili sa 1:0. Bilo je to pre 16 godina, od sadašnjih igrača preživeo je golman Klaudio Bravo, na drugoj strani Mesi je bio u timu Argentine.

Ono čega se verovatno sećate su istorijska finala na Kopa Amerika pre desetak godina. Te 2015. je Čile bio domaćin turnira, ne bez razloga, osvajanje trofeja i skidanje prokletstva je bio realan cilj. U pitanju je bila najbolja generacija "La Rohe" u istoriji. U grupi su lako dobili Ekvador i Boliviju, remizirali protiv Meksikanaca, da bi pobedama nad Urugvajem u Peruom stigli do finala. Sampaoli nije bio ofanzivan trener kao Bijelsa, ali je imao strašan napadaćki potencijal u Sančezu i Vargasu koji su i dana, iako su davno prošli zenit deo tima. Naravno, Vidal koji je proglašen za najboljeg igrača finala je bio u životnoj formi, kao i Isla, Medel, Valdivija. Argentina je u finale ušla sa željom da i sama prekine niz neuspeha na južnomeričkim kontinentalnim šampionatima. Oni su 1993. osvojili poslednju krunu, a od 2007. i poraza od Brazilaca u Venecueli nisu ni stigli do šanse da se bore za titulu.

Kako se i očekivalo, velika nervoza je obeležila meč, malo prilika, najbolju je imao Aguero, gosti su ostali bez Di Marije zbog povrede. Mogli su Argentinci da pobede u finišu, ali Iguain je godinu dana posle izgubljenog Mundijala u Brazilu pokazao da jednostavno ne ume da daje golove u najvećim utakmicama. On je i promašio u penal seriji, kao i Banega, na kraju je Sančez "Panenjkom" prevario Romera, slavilo se danima, najveća pobeda u istoriji Čilea.

Ali, ono najbolje je sledilo.

Naime, sledećeg leta je u SAD održan "Sentenario", vanredni Kopa Amerika turnir, kao obeležavanje veka postojanja latinoameričkog prvenstva. Brazil je bio čvrsto rešen da se iskupi za "Marakanaco" protiv Nemaca, Mesi da uzme trofej. Ali, umesto toga se "povukao" iz nacionalnog tima. Bilo je to crno popodne na "Met Lajf" stadionu u Džerziju za Argentinu. Razočarani Leo je posle penala u kojima je izgubljeno treće finale u tri godine, rekao da je dosta, da je dao sve i da ga bole porazi. On je u prvoj seriji promašio penala (meč je kao i godinu dana ranije završio 0:0), uzvratio mu je Vidal, ali je do kraja i Lukas Bilja bio neprecizan, pa je na kraju usledilo slavlje Čileanaca. Na klupi "Crvenih" Argentinac sa španskim pasošem, Huan Antonio Pici. Meč je ponovo bio loš, dva crvena na obe strane, Dijazov dupli žuti i Rohovo isključenje. "Gaučosi" su inače bili apsolutni favoriti, tukli su na startu u Santa Klari u Kaliforniji baš Čile, preslišali Panamu, Boliviju, Venecuelu i Amerikance. Na putu do Nju Džerzija su dali 18 golova u pet mečeva. I opet nije bilo dovoljno, jasno je i Mesijevo razočaranje, mediji su ga preklinjali da razmisli, a saigrači poput Di Marije, Aguera, Maskerana, Lavecija su takođe želeli da krenu njegovim stopama.

Ono što se dešavalo znate, Leo se predomislio, šest godina kasnije osvojiće Mundijal, pre toga i Kopa Ameriku 2021. na terenu najvećeg rivala Brazila. To je njegov legat i za mnoge ključni argument da je najbolji fudbaler u istoriji.

Na drugoj strani snaga Čileanaca je opadala sa vremenom, zlatna generacija se istrošila, predugo su oklevali sa smenom generacija. "La Roha" nije igrala na poslednja dva Mundijala, na poslednjem Kopa Amerika su ispali od Brazilaca u četvrtfinalu nakon loših partija u grupi, 2019. takođe u Brazilu su ih u polufinalu rasturili Peruanci. Sve u svemu, ovo nije ni senka nekadašnjeg tima, u kvalifikacijama su pobedili samo Peru, nije ni čudo što je iskusni Gareka dobio šansu na klupi posle smene zemljaka Beriza.

Čile od te pobede na penale na "Sentenariju" 2016. nije dobio Argentinu, tri poraza i tri remija.

Ovo je generacija u kojoj nema više Vidala, ali su ostali “senatori” tu, sa druge strane o kvalitetu Argentinaca koji imaju ujedinjene titule i dominiraju i u kvalifikacijama za Mundijal 2026. ne treba elaborirati. Odigrali su koliko je dovoljno da pobede Kanadu u prvom meču šampionata u Atlanti.

U drugom meču ove grupe Peru i Kanada bi trebalo da odigraju meč bez puno golova.

Šta nas još čeka u naredna tri dana?

Ekvador posle neočekivanog poraza od Venecuele ("Orlovi" srušili ste nam tikete), mora da se vadi protiv nepredvidive Jamajke, dok će Venecuela već protiv "Sombrerosa" tražiti plasman u četvrtfinale. Meksikanci su savladali minimalcem Jamajku u prvoj rundi, po tradiciji pobeđuju "Vinotinto", mada su većina tih mečeva bili prijateljski.

Posle startnih pobeda u nedelju, Urugvaj protiv Bolivije i Amerikanci protiv Paname ulaze kao favoriti u noći između srede i četvrtka. Mi bismo vam savetovali da "Jenkije" ostavite po strani, Panama je igrala bolje nego što poraz od Urugvaja pokazuje. Uz to, prošle godine su na Gold Kupu izbacili domaćina u San Dijegu na penale. Možda je bolje probati sa golovima u Atlanti...