Nemanja Milunović za "Sportske" o trenerskom pozivu Zvezde i zašto Frančesko Farioli ne može u PSŽ

Kada se okrenete i pogledate iza sebe, šta vidite? Ne mogu da pričam o vama, ali mogu o njemu i to ukratko: pet titula prvaka Srbije, tri Kupa naše zemlje. Četiri titule šampiona Belodrusije, jedan tamošnji Kup, tri Superkupa... Malo li je. Jer, gde je Nemanja Milunović, tu se trofeji slivaju. Navikao je na tu vrstu pritiska, pokazao je da kako je nositi se s njim, a sada u poznim igračkim godinama ima drugačiji vid odgovornosti. U Pančevu ne jure trofeje, ali imaju ambicije koje znače promociju mladih fudbalera i bivstovanje u gornjem delu tabele. Sada je na njemu da kada se osvrne i pogleda ka onom naučeno kroz karijeru ,prenese na momke koji žude za nečim sličnim.

Jeste bilo iznenađenje videti Nemanju Milunovića u dresu Železničara iz Pančeva. A zašto, kako i zbog čega – odgovori stižu.

"Po završetku sa Zvezdom razgovarao sam sa čelnicima kluba, imali su predlog za mene da uđem u stručni štab i da dobijem neku funkciju u smislu pomoćnog trenera. Odnosno, da opremu zamenim trenerskom. U tom trenutku se nisam osećao tako. Osećao sam da bi trebalo da igram. Dečica su mi sada u tom uzrastu, pogotovo klinja koji ima šest godina i on najviše uživa gledajući utakmice koje tata igra. I onda je taj motiv da još uvek budem igrač prevladao. Mislim da ima vremena za trenerski posao, za ostati u fudbalu posle igračke karijere. Bilo je dosta ponuda iz Srbije. Dosta klubova me je zvalo sa sličnom idejom kao što ima Želja u smislu afirmacije igrača. Da pomognem svojim iskustvom i da s njihovom mladošću i hitrinom da probamo da napravimo dobar rezultat. To me je privuklo da dođem ovde, a ostao sam i sa porodicom u Beogradu, nisam morao da se selim. Bilo je nekih priča za Mađarsku i za neke zemlje Skandinavija... Finansijski momenat nije bio takav da bih morao da se odvajam od porodice koja mi je najbitnija. To je jedan od glavnih razloga zašto sam odlučio da ostanem u Beogradu i Želji. Svakako i taj projekat i zamisao ljudi iz kluba zajedno sa trenerom Markom Savićem koji je izuzetno mlad i perspektivan, presudio", počinje Milunović razgovor za "Sportske.net".

Trenerske vode su tu, dozivaju ga. Za sada se opire, ali u skorijoj budućnosti to je potpuno realna zamisao.

"Komentarišem već ovde sa ovom našom starijom gardom: Benom, Sanogom, Popom... Komentarišem da uveliko u poslednjih nekoliko godina, kada dođeš u ovo doba karijere, sagledavaš stvari iz trenerskog ugla. Posle toliko iskustva možeš neke stvari da predvidiš, vidiš, da posavetuješ te mlađe igrače... Polako, hteo, ne hteo, prelazimo u iskusnijim godinama na ta razmišljanja. Što sam i rekao u razgovorima sa čelnicima Crvene zvezde – želeo bih posle kraja karijere da napravim pauzu. Da se uželim fudbala, da se uželim tog trenerskog rada... U ovom trenutku nemam jasnu predstavu da li želim da budem trener ili neki sportski radnik. Tako da, posle fudbala bih želeo da uživam sa porodicom barem šest meseci. Znam da će mi fudbal svakako nedostajati. Nedostaje mi na 15 dana zimskog i letnjeg odmora, a ne tih šest meseci. Tih šest meseci bih uzeo pauzu za sebe da bih se usmerio i video gde bih trebalo da krenem".

Trener Železničara Marko Savić je svega pet godina stariji od Nemanje Milunovića, ali to nije previše neobično za srpskog štopera budući da su se karijerni putevi njega i mladog stratega Ajaksa Frančeska Fariolija spojili u Turskoj i to je veza koja ih drži i dan danas.

"Proteklih godina u Crvenoj zvezdi maksimalno poverenje u svlačionici sam osećao i od Dekija Stankovića, Vladana Milojevića i Miloša Milojevića. Ne gledam godine trenera mnogo, gledam trenerski posao i njegovu viziju fudbala i koliko se je uklapam u to. U Turskoj sam radio sa Frančeskom Fariolijem koji sada radi u Ajaksu, prethodno je napravio vrhunske rezultate sa Nicom. On je samo mesec dana stariji od mene... Nema tu pravila... Posavetovao bih ovu decu, nebitno da li je stariji ili mlađi trener – moraš da ga poštuješ. Nije važno koliko je i da li je stariji. Kako vreme ide, ne bi me čudilo da ako nastavim da igram budem imao trenera koji je mlađi od mene. Mora da postoji međusobno poštovanje, kao što Marko poštuje nas, mi njega još više. Pokušavamo da mu uzvratimo na terenu. Pričamo sa mlađim igračima i mislim da idemo u nekom dobrom smeru".

FK Železničar

Frančesko Farioli... Jedan od najperspektivnijih trenera u Evropi u ovom trenutku koji je od leta na klupi amsterdamskog Ajaksa. Upitali smo ga o potezu Italijana da posle nedavnog dvomeča sa Vojvodinom sačeka donedavnog stratega Novosađana Božidara Bandovića u hodniku stadiona i poželi da razmeni iskustva.

"Čujemo se baš dosta. Ostali smo u vrhunskim odnosima. Čim krenete da radite sa takvim čovekom vidite kolika je njegova ljudska širina. Pod tim mislim na želju za saznavanjem nečeg novog. Taj razgovor sa Božidarom Bandovićem i definiše njegovu filozofiju. On voli da pita svakog trenera, ne bi li naučio nešto novo od njih. On ne odustaje od svoje filozofije, tog čuvenog Gvardiolinog stila i De Zerbijevog sa kojim je radio – pas. Na milion drugih segmenata takođe daje značaje, kao što su prekidi. To je veličina trenera i ljudska veličina. Samo da nastavi da se razvija... Nešto tako sam prepoznao i kada sam dolazio ovde kod Marka iz razloga što je proteklih godina pokazao o kakvom se treneru radi i o kakvoj se ličnosti radi. Mislim da je dovoljno smiren, dosta je posvećen svom poslu. Pola dana provede ovde na stadionu pripremajući utakmice i taktiku i naše treninge, pa Bože zdravlja, stopama Fariolija".

Šala o saradnji između Nemanje Milunovića i Frančeska Fariolija jeste prošla, ali za nekoliko godina mogla bi da bude realnost...

"Pa u jednoj prilici pred njegov odlazak iz Alanje sam prokomentarisao: 'Još par godina šefe i stižem ja kod vas'. Volim da se šalim sa njim pošto voli da ide po mestima koja su na moru – Nica i Alanja... Kažem mu u onom periodu kada je pravio vrhunske rezultate sa Nicom: 'Ne možeš u PSŽ, tamo nema more'. Gledao sam utakmice Ajaksa i Vojvodine. Vojvodina se pokazala kao super protivnik, dosta igrača je doveo. Najiskrenije, nije to taj fudbal koji on igra, ali u najkraćem roku će to popraviti. I nama to malo fali. Dosta novih igrača je došlo u ovom prelaznom roku, na svakom meču imamo jednog ili dvojicu debitanata. Moramo da se upoznamo, žargonski rečeno da osetimo drug, druga. Da saznamo vrline i mane i mislim da će to uskoro biti mnogo bolje nego sada".

2024 Srdjan Stevanovic/Starsport.rs

Vratismo se na Železničar i činjenicu da jezgro ekipe iz Pančeva čine četvorica bivših i iskusnih fudbalera koji su doskora nastupali u Crvenoj zvezdi. Iz tog razloga se i priča o "Maloj Crvenoj zvezdi iz Pančeva“.

"Znam ja da se to tako priča, ali drago mi je da su ljudi iz kluba prepoznali, pre svega, naše ljudske kvalitete. Znam da im je u svakom razgovorio bio bitan odabir momaka. Imali su neke situacije gde su čuli da momci nisu porodični... Najbitnije im je da kao kolektiv niko ne iskače iz toga. Pohvalio bih tu decu. Prvog dana mi je zapalo za oko da su dobri. Šalio sam se sa njima da njima desetorici ni brada nije počela da raste. Recimo, neko kao što je Joca Milosavljević, vrhunski igrač, dobro dete i neko ko hoće da sluša zahteve i mislim da će mu se sve vratiti ako nastavi da radi tako".

Možda forma trenutno ne oslikava napredak koji je Železničar ostvario dolaskom Marka Savića, ali jasno je da je reč o ekipi koja teži da igra moderno, od noge do noge, što je brže moguće.

"Osim tih porodičnih razloga, za moj dolazak zaslužan je i trener Marko Savić jer znam fiziju fudbala koju on igra. Za igrače poput mene, u ovim godinama, uživanje je... Pred kraj karijere, nema ništa lepše. Bukvalno 90 odsto vremena provodim sa loptom. Pas, pas, pas... Nema ništa lepše. Kada vidite da ekipa uhvati taj model igre, šablon, normalno je da uživate na svakom treningu i utakmici. To što nismo među prve tri-četiri ekipe, mi kao Želja Pančevo, samo pokazujemo ambicije kluba – da rastemo iz dana u dan".

Železničar je jedna od najmlađih ekipa u Super ligi Srbije s prosekom nešto ispod 25 godina. Sličan prosek može da se izvadi i iz celokupnog samog šampionata, što je neka zlatna sredina. Mladih igrača ima na pretek, a kako on vidi razvitak istih?

"Rekao si da smo mlada ekipa, hvala na komplimentu. Ali, sa 35 godina, a sa sedam sam krenuo, ali to na početku ne računam... Za to vreme prošao sam razne modifikacije fudbala kao igrač. Mnogo različitih stilova igre, taktičkih... Fudbal se dosta promenio jer se sada u odnosu na nekad mnogo više upotrebljava fizika. Svi igraju tehničko-takhički, neko se možda i neće složiti sa mnom, ali danas u odnosu na nekada, bukvalno je najvažnija je fizika da se te brojke isprate, da bude visoki intenzitet... Šalim se često, kada sam bio mlađi, svi su želeli iskusnog igrača. Sada kada sam iskusan, svi žele mlađeg. Izgleda da sam se rodio u pravo vreme na pogrešnom mestu a-ha-ha. Danas je takvo tržište, gde se cene samo mladi igrači. U Evropi su igrači preko 20 godina matori... To je normalno, da se menja, da se igrači prodaju. Klubovi žive od toga i vidite da dosta ekipa u Srbiji forsira te mlade igrače. Ne bi trebalo imati 15 igrača od 35 godina, ali tim mladim momcima iako imaju fiziku, želju i talenat, fali iskustvo. Kao i meni kada sam tek počinjao. Ima dosta bisera u srpskom fudbalu, što se i pokazuje po raznim ligama i vidi se gde ta naša deca odlaze. Bio sam i u Belorusiji i Turskoj... Najiskrenije, u Turskoj, osim ta dva klinca Arde Gulera i u Benfici Kerema Akturkoglua, ja nisam video još jednog klinca da mi je... U Juventusu možda ovaj mali Jildiz. U Srbiji u svakom timu ima makar jedan mališan koji odskače, koji se brzo priključi prvom timu... Mnogo smo talentovana nacija, ali to je bolest modernog doba što se veliki transferi rade na mladim igračima".

FK Železničar Pančevo

Postoji li neko koga bi izdvojio od tih momaka?

"Pa, sada je u žiži javnosti mali Maksimović. Popularni Mesi. Čim se pojavio kod nas, odmah sam mu rekao da fizički neće moći da parira, ali fudbalsko znanje koje ima je na zavidnom nivou. Ovde kod nas ima Joca Milosavljević, mali Mata Mitrović koji ima 19 godina, a igra dosta zreo fudbal. Vidi se da je u tom nekom šablonu. trenera Marka i predviđam mu baš ozbiljnu budućnost. Ima tu nekoliko povratnika kao što je Miloš Gordić koji je otišao u TSC. On mi je još pre nekoliko godina zapao za oko. U svakoj ekipi ima barem po jedan dva momka".

Tokom prošle sezone, leta i početkom ove, dosta se priča o infrastrukturi. Tereni se renoviraju, imamo tri veštačka terena što je atipično za domaći fudbal, ali spolja nekolicina stadiona i dalje izgleda oronulo.

"Praćenje modernih transfera takođe prati i ulaganja u sam klub i infrastrukturu. Vidite ovde, mali stadion, nema prevelikih tribina, ali mislim da je sasvim dovoljno. Bolje da bude ovako lepo sređeno, nego da bude stadion od 20.000, a da bude u ruševinama. Mislim da se radi dosta na tom planu, važno je da smo prešli sa dnevnih termina na večernje i da svi imaju reflektore.. Nekada smo igrali u 13 sati na 35 stepeni. Veštak kao veštak ne volim, ali te nove tehnologije sa tom plutom i nekim kukuruznim zrnima daju drugačiji utisak. Ne razumem se previše, tako su mi objašnjavali. Kada se navikneš, mnogo je bolje, posebno  u tim prelaznim periodima. Znate kako to ume da bude, bez da se iko oseti uvređenim. Ako je takva situacija, bolje uraditi ovakav veštak nego imati prirodnu travu koja se uništi posle prve kiše".

Već u petak, Železničar gostuje na stadionu „Rajko Mitić“ Crvenoj zvezdi. Biće to emotivan povratak za popularnog Đeda koji u svojoj karijeri na pet mečeva ne zna za trijumf protiv bivšeg kluba (op.aut. 0-3-2).

"Nisam razmišljao o toj statistici. Biće emotivno, proveo sam tamo četiri i po godine, ali mi smo profesionalci. Trenutno sam fokusiran na Želju i probaću zajedno sa tom decom da uradim nešto. Ne možemo mi da poredimo individualni kvalitet sa Zvezdom, posebno nakon poslednjeg prelaznog roka, ali normalno je da svaka ekipa bi trebalo da veruje da ima svoje šanse protiv Zvezde. Pobedili su derbi,  čeka ih posle nas utakmica u Ligi šampiona...  Ispunili su očekivanja navijača i uprave kluba, rasterećeni su, što nama ne ide u prilog. Ali, pričali smo tim mlađim momcima, na ovakvim utakmicama nema šta da se izgubi, a može mnogo da se dobije. Neko će od tih mlađih momaka postati igrač".

Kad smo već kod bivših klubova, odmah potom sledi Mladost iz Lučana koja blista pod komandom Nenada Lalatovića.

"Na toj utakmici moramo tražiti bodove. To su konkurenti za plej-of. To su ambicije kluba i znamo da su Lučani otkako je trener Lalat došao uspeli da se nameste. Imaju pet vezanih pobeda. To je utakmica kojoj više moramo da se okrenemo jer tu više imamo da izgubimo. Naravno, skoncentrisani smo sada na Zvezdu i ne razmišljamo o Lučanima. Idemo meč po meč", završio je Milunović.

Autor: Nemanja Janošev