Italija sa kojom igraju ima odlučujuću uticaj na albanski fudbal u našem veku…

Naravno računajući istorijske veze, povezanost i pomorsku vezu Italije i Albanije, jasno je da je posle pada komunizma albanski fudbal bio pod uticajem "Kalća". Verovatno i znate da je dosta albanskih fudbalera igralo i igra u Seriji A, ali i da je nekoliko italijanskih stručnjaka bilo na klupi nacionalnog tima Albanije. I pre sadašnjeg selektora, Brazilca Silvinja, "Orlove" je vodio Italijan, iskusni Edi Reja koji je proveo tri i po godine na klupi naših suseda.

On je na 20 mečeva, zabeležio deset pobeda, ali nije ponovio uspeh zemljaka De Bjasija. Iskusni "mister" je, doduše ne baš skroz fudbalskim metodama (setite se samo prekida u Beogradu) odveo crveno-crne u Francusku 2016. godine. Nagrađen je i državljanstvom, postao je i počasni građanin Albanije, pa je svakako to učvrstilo vezu, ali i reputaciju Italijana preko Jadrana. De Bjasi je punih šest godina sedeo na klupi Albanije, dobili su i Rumune na završnom turniru, nisu se obrukali.

Nogu je kada su stručnjaci iz Italije u pitanju povukao Đuzepe Dosena, on je samo tri meseca bio na klupi. On je bio prvi stranac posle pada berlinskog zida koji vodi Albaniju, a i prvi posle Mađara Vadaša još pedesetih godina. No, pritisak medija ga je brzo naterao da ode, posle su Hrvati Barić i Kuže bili prominentnija lica na klupi.

Kada je De Bjasi trasirao uspeh, legendarni Kristijan Panući je posle njega seo na klupu, gotovo da je odradio ugovor, iako nije imao rezultat. Ali, čim je startovao u kvalifikacijama za prošli EURO porazom, odmah je smenjen. I on je imao problema sa medijima, mada je praktikovao da zove mlade igrače, neumorno tragao za Albancima na Zapadu, kako bi te talentovane igrače inkorporirao u mlađe selekcije. Kao i Kapelo kod koga je pekao zanat, on se postavljao prilično tvrdo i nametao disciplinu, pričalo se da to nije naišlo na dobar prijem kod igrača.

Sa Rejom je bila druga stvar, on je iskusan trener, verovalo se da zna sa igračima od kojih je većina u Seriji A. Poznavao je i situaciju, neke fudbalere trenira u klubovima. Predsednik fudbalskog saveza Albanije Armand Duka konce povlači već decenijama, četiri mandata je na ovoj poziciji i on je naklonjen Italijanima. Od igrača koje je Silvinjo pozvao, u Italiji nastupaju desetorica, a još nekolicina, poput kapitena Strakoše, defanzivca Ajetija, napadača Reja Manaja, su takođe krčili put u karijeri kroz Seriju A i niže rangove na Apeninima.

Silvinjo se nije odrekao stare garde u vidu Hisaja, kapitena Đimšitija, iskopao je nove igrače neke u egzotičnim ligama poput Južne Koreje i napravio veoma čvrst tim.

Jasno da je Italija uzor ali i nepobediv rival kada je Albanija u pitanju. Naime, "Azuri" su dobili sve mečeve protiv Albanaca, i primili gol samo u prijatejskoj utakmici u Tirani pre par godina. Ali i tada je Albanija bila ravnopravan protivnik i nije iskoristila svoje šanse.

Očekujemo tvrd meč, Spaleti je odustao od nekih svojih postavki u napadu, pa se vratio na 3-5-2 što je funkcionisalo kod Manćinija i donelo titulu prvaka Evrope pre tri godine. Nemaju Italijani izrazitog strelca, Imobile više nije tu, dosta fudbalera sem Šamake nisu klasični napadači. To može da bude problem, albanski bekovi će biti na iskušenjima, ali su veoma iskusni i znaju rivale iz Serije A.

Moglo bi na startu u Dortmundu da bude povuci-potegni, ne vidimo mnogo golova, sigurno da što duže rezultat bude 0:0, "Azuri" će biti sve nervozniji. Silvinjo to zna, od Albanaca se očekuje borbenost, velika trka, mada ovaj tim ima više dodira sa loptom nego neke ranije generacije, odnosno u doba ranijih selektora…