Il' si nindža ili... (9)

Film "Kako je propao rokenrol" ostavio je za sobom mnoge legendarne replike, ali jedna, verovatno i najvulgarnija (unapred se izvinjavam) savršeno opisuje momenat u kojem se nalazi reprezentacija Srbije.

Lajtmotiv mog čitavog dana bio je u duhu pripreme za utakmicu drugog kola grupne faze Svetskog prvenstva protiv Kameruna. Brinulo me je sve – od toga kolika će temperatura biti u 13 časova po lokalnom vremenu na stadionu Al Džanub, do fizičkog i psihičkog stanja igrača našeg nacionalnog tima. Euforija drma i novinare, pa su mnogi hitali ka medija centru kako bi izvršili poslednje pripreme pred početak konferencije za medije. Posebno olakšavajuća okolnost po mene bila je odluka Fife da mi ne dodeli kartu za meč između Španije i Nemačke. Iako se radi o istinskom fudbalskom spektaklu i pravom evropskom klasiku, itekako mi je prijao jedan dan pauze kada su u pitanju ne predugačka, ali ipak naporna putovanja do stadiona i nazad.

Što se karata tiče, kako li će tek biti u nokaut rundi, ne smem ni da zamislim.

Na konferenciji za medije pojavio se selektor “orlova“ Dragan Stojković i, na iznenađenje mnogih prisutnih, golman Vanja Milinković Savić. Negde je praksa da uz selektora bude kapiten tima, Dušan Tadić je već bio protiv Brazila, ali svakako nije neuobičajno niti siptomatično (za neke koji traže kontroverzu gde je nema) da neki drugi igrač bude prisutan. Nas je najviše zanimalo fizičko stanje trojice fudbalera – Filipa Kostića, Aleksandra Mitrovića i Dušana Vlahovića, a odgovor Stojkovića nas je ipak malo ohrabrio. Kostić će biti u konkurenciji za tim, a potonja dvojica su spremnija nego pred utakmicu sa Brazilom. Manje je pitanja bilo za Vanju što je i razumljivo nakon sve viđenog na Lusailu tri dana ranije, ali su i on i Stojković delovali mirno i strpljivo odgovarali na naša pitanja. Ne mogu da se načudim upornim pokušajima engleskih novinara da izvuku odgovor na pitanje o zastavi "Nema predaje" u svlačionici Srbije, ali to može samo da dodatno motiviše naše igrače.

Detalj koji je obeležio konferenciju bio je onaj neformalni deo iste, kada su se po završetku isključili mikrofon. Selektor Stojković je nakon pitanja kolege iz Brazila osetio potrebu da mu se obrati i izvini brazilskom timu istakavši da njegovi igrači nisu imali nameru da povrede Nejmara. Bio je to gest vredan poštovanja koji teško da je bilo ko očekivao, što je naišlo na posebno oduševljenje Brazilca. Strateg "orlova" nije mogao da se suzdrži, pa je prilikom odlaska izustio na srpskom "daće Bog da se vidimo opet".

Opšti je utisak srpske javnosti ovde u Kataru da će Srbija na Kamerun ići sa najjačim mogućim sastavom. Sva logika ukazuje na to, Svetsko prvenstvo ti ne daje mnogo vremena niti prostora da možeš da kalkulišeš, naročito nakon poraza u prvoj utakmici. Ipak, tim će krojiti i fizičko stanje igrača. Matematika je jasna, ponoviću – dve pobede nas sigurno vode dalje, dok sa četiri boda verovatno moramo da se nadamo boljoj gol-razlici od Švajcarske ili Kameruna.

U pomoć mi je pritekao i kolega iz Kameruna Indžek Fil Danijel koji mi je odgovorio na neka pitanja dok smo nakratko proćaskali u medija centru u Dohi. Rekao mi je da "lavovi" imaju najboljeg napadača na svetu u ovom trenutku na šta sam se nekontrolisano i spontano nasmejao. Nije mu se naročito dopala ta reakcija, ali i pored činjenice da Čupo Moting igra sjajnu sezonu u Bajernu, teško mi je da mogu da ga zamislim u istom redu sa Karimom Benzemom i Robertom Levandovskim, iako se Kamerunac nalazi u životnoj formi. Međutim, loženje Kamerunaca mogu da razumem, tim pre što smo mi još i subjektivniji u sličnim procenama.

O tome šta se dešava sa srpskim navijačima u Kataru imam dvojako mišljenje. S jedne strane, došao je veliki broj (nekoliko hiljada protiv Brazila) naših ljudi iz svih krajeva sveta da bodre svoj tim, a posebno mi je upečatljiva slika bila u kojoj mladi roditelji sa troje dece čekaju da uđu na Lusail u nacionalnim obeležjima Srbije od glave do pete. Ipak, sa druge strane tu je i džet-set koji je stigao da bude slikan i viđen, u čemu nema ničeg loše da nema velikog broja njih čije smo aranžmane u papreno skupim hotelskim sobama platili upravo mi, poreski obveznici Republike Srbije.

No, to nije problem fudbalske reprezentacije Srbije zbog koje smo i došli u Dohu.

Čitajući reakcije javnosti u Srbiji, shvatio sam da postoji milion "škola mišljenja" u vezi predstojeće utakmice protiv Kameruna. Drago mi je da je to u jednom trenutku zaličio na fudbalski dijalog, o čemu sam pisao u prethodnom dnevniku, i nadam se da ćemo sa smislenim fudbalskim raspravama nastaviti i posle Svetskog prvenstva. Na konferencijama, za kafanskim ili slavskim stolom, nebitno, jer fudbal nije niti sme biti privilegija.

Došao sam na ideju da napravim "lajv" na Instagramu kako bih veče pred utakmicu razgovarao sa prijateljima i poznanicima u vezi samog meča. I zasenio slavu "food" influenserki. Imali su milion pitanja, nisam mogao da verujem da ih je toliko detalja interesovalo ne samo u vezi Srbije, već uopšte Mundijala u Kataru. Interakcija sa čitaocima kojih ima dosta među mojim prijateljima mi je pomogla da shvatim šta je to što njih zanima kada se radi o našem nacionalnom timu, pa će mi to sigurno olakšati posao u narednim danima. Nadam se da ću posla imati što duže jer bi to značilo da će Srbija ostati u Kataru i nakon grupne faze. Ukoliko "orlovi", kojim slučajem, ne prođu grupu, ostatak turnira bi mi se pretvorio uglavnom u skupi turistički aranžman na kakav nisam navikao i koji ne priželjkujem baš.

Hit dosadašnjeg toka turnira jesu Marokanci, izgleda da sam severnoafričkoj selekciji doneo sreću čim sam postao veoma popularan tamo. Igraju sjajan, brz i moderan fudbal sa dosta taktičkih automatizama u igri koje često ne odlikuju timove sa tog podneblja. Sa četiri boda oni su nadomak plasmana u drugu rundu takmičenja, a čitav Bliski istok im je pružio podršku što jasno ukazuje na jedinstvo arapskog sveta, bez obzira na određene trzavice u prošlosti ili sadašnjosti.

A mi?

Mi, Srbi, ćemo loženje nastaviti i nakon Kameruna, nadam se. Situacija u kojoj se nalaze "orlovi" u teoriji nije teška niti neočekivana, i pre turnira znali smo da će utakmice sa Kamerunom i Švajcarskom biti ključne. One su naš reper. Ili, kako bi rekao Žika kojeg je u "Kako je propao rokenrol" sjajno ovekovečio Ratko Tankosić:

"Il’ si nindža ili..."