Kako je Arteta opravdao etiketu “trust the process”, a Ten Hag potpuno suprotno?

Fudbaleri Mančester junajteda ugostiće ekipu Arsenala u derbiju 37. kola Premijer lige, što bi mogao da bude meč koji će odlučiti titulu.

Ova utakmica je biti ili ne biti i za jedne i za druge, jer poraz Junajtedu znači izostanak iz Evrope (osim u slučaju da pobede Mančester siti u finalu FA kupa), dok ukoliko Arsenal izgubi, Siti će ponovo biti šampion. Međutim, po trenutnoj formi, jasno je da je Arsenal apsolutni favorit i da će biti pravo čudo ukoliko Arteta ne pobedi Erika ten Haga. I upravo pred ovaj meč sleduje priča o njima i pitanje - da li i Junajted treba kao Arsenal da "istrpi" Ten Haga ili je za to već kasno?

Nakon sramotnog poraza od Kristal Palasa u prošlom kolu, engleski mediji pišu da je Ten Hag potpuno izgubio svlačionicu i da niko ne veruje u njegovu taktiku, niti poštuje njegov egoistični i ničim opravdani autoritet. U takvoj situaciji, teško da je u istoj poziciji kao Arteta, jer, čak i kada Arsenalu nije išlo i kada su ispuštali trofeji protekle četiri godine, ekipa je uvek bila uz svog trenera i verovala u zajednički projekat. Arteta je poput Ten Haga preuzeo poljuljanog velikana, Unaj Emeri nije uspeo da kupi dodatno vreme, ali ga je dobio Španac zbog svog znanja, autoriteta i odnosa sa igračima. Da li to sve ima i Erik ten Hag?

Trenutna situacija i igrački kadar nikako ne ulivaju poverenje da bi Junajted mogao da iznenadi Arsenal. Postava koju je Ten Hag bio primoran da izvede protiv Palasa primila je četiri gola, pa koliko bi onda mogla od najjačeg Arsenala? Jer, Arteta, za razliku od Ten Haga koji ne može da računa na 10+ igrača, na raspolaganju ima svoj najjači tim. I to je samo jedan od Tena Hagovih problema pred ovaj derbi.

Osim toga što mu ekipa i na terenu deluje kao da ne želi da igra za njega, Ten Hagove brojke su ispod svih očekivanja. Junajted ima čak 13 poraza, poređenja radi, čak su imali jedan manje (12) u sezoni 2021/22 koja je sa Solskjerom, Kerikom i na kraju Ralfom Rangnikom ocenjena kao jedna od najgorih u modernoj istoriji. Takođe, Junajted sada ima negativnu gol razliku 52:55, a poslednji put kada je imao negativnu gol razliku desilo se na kraju sezone 1989/90, kada su završili na 13. poziciji. Sve u svemu, Ten Hag je blizu da obori sve negativne rekorde ili barem one koji se nisu desili decenijama unazad, ali, čak ni to nisu jedini razlozi za nepoverenje i rastanak na kraju sezone.

Pojačanja koja je Ten Hag zahtevao i dobio, verovatno su pri vrhu liste "najgorih" ikada na "Old Trafordu". Tu je kolovođa Brazilac Antoni plaćen bezmalo 100 miliona evra, potom Kazemiro koji je stigao za 70 i odavno ne izgleda kao profesionalni fudbaler. Tu su svakako i Tajler Malasija (da, on je i dalje u Junajtedu), a prošlog leta stigli su - Mejson Maunt za 65 miliona, Andre Onana za 50, dok je Sofijan Amrabat stigao na pozajmicu i da li iko može da kaže da je bilo ko od njih opravdao ne samo uloženi novac, već činjenicu da je došao u jedan Mančester junajted?

Upravo su to sve razlozi zbog kojih se očekuje da Ten Hag ne ostane na klupi i treću sezonu, te da Džim Retklif krene po novog trenera. Prvi na listi želja je Tomas Tuhel, koji napušta Bajern Minhen i želi da se vrati u Premijer ligu, tako da zvuči i kao realna i najbolja opcija. Roberto De Zerbi se takođe pominjao, mada, teško da bi Italijan mogao da izađe na kraj sa ovakvom svlačionicom i da ne odstupi pritom od svoje filozofije. Tuhel nije nešto više prilagodljiv, ali u taktičkom smislu možda i jeste, više nego karakterno, tako da treba sačekati derbi sa Arsenalom i potom finale FA kupa, nakon čega će izvesno Ten Hag biti bivši, a Junajted po ko zna koji put posle Aleksa Fergusona na novom početku.

I sa druge strane imamo Arsenal. Jedan stabilni, organizovan i klub i tim, sa autoritetom na klupi. Mikel Arteta po svemu što radi zaslužuje apsolutno poverenje, čak i da ovu sezonu završi opet bez trofeja. Arsenal je u 2024. godini pobedio na 14 od 16 utakmica, ima skor 14-1-1 i taj remi je sa Sitijem, a poraz od Aston Vile. Ako Arsenal pobedi sve do kraja, imaće 89 bodova, a poređenja radi, Aleks Ferguson je do svojih 13 osvojenih titula, samo tri puta dolazio sa više od tih 89 bodova. I to pokazuje da Arteta radi neverovatan posao, samo što, nažalost, to ume da bude nedovoljno kada je protivnik Pepov Siti, jedan od najboljih timova u istoriji.

Ovaj Arsenal će na leto nastaviti da se nadograđuje i raste, kao što je uradio prošlog sa Deklanom Rajsom. Pominje se da bi Martin Zubimendi mogao da bude taj zadnji vezni koji bi Arsenalov učinio možda jednako jakim kao Sitijev vezni red, dok se kao nova "devetka" pominje Aleksander Isak. Odbrana je svakako dovoljno utegnuta, ne treba zaboraviti da će se vratiti Jurijen Timber, letošnje sjajno pojačanje, ali on je propustio gotovo čitavu sezonu zbog povrede prednjih ukrštenih ligamenata. U prevodu, Arsenal će sa dva pojačanja imati sve i strašnih startnih 11, ali i dužinu klupe, pametnu rotaciju, kompaktan i konkurentan tim.

Sve ono što Junajted nema i što će teško i novi menadžer moći da dobije i napravi prvog leta. To je ono što Englezi kažu "trust the process" i što je Arteta zaslužio i opravdao, a Ten Hag nije i neće dobiti. I zato se Arsenal sada bori za titulu i Siti zbog njega opet mora da osvoji 90+ bodova da bi bio šampion. I zato se Pep Gvardiola ne plaši duela sa Ten Hagom u finalu FA kupa.