Sarajevo između realnosti i velikih i "pustih" želja - Da li je prebogati Vinsent Tan opravdao očekivanja?

Prebogati Malezijac Vinsent Tan je vlasnik Kardif Sitija, a 2013. godine je postao i većinski vlasnik Fudbalskog kluba Sarajevo.

Njegov dolazak u Sarajevo izazvao je pravu “revoluciju” u regionu, a koliko je “Bordo tim” bio uspešan u protekloj deceniji, oprečna su mišljenja.

Sa jedne strane, to je čovek koji je preporodio Sarajevo i koji je izmirio sva dugovanja i vratio klub na prave staze.

Sa druge strane, navijači su možda očekivali i veći broj trofeja i uspostavljanje dominacije u Bosni i Hercegovini, što se nije dogodilo.

Mislilo se da Sarajevo može postati ono što su danas Crvena zvezda u Srbiji i Dinamo u Hrvatskoj, to se naravno nije desilo i to je zamerka koju bordo deo glavnog grada Bosne i Hecegovine ima prema Tanu.

Od kluba koji je 1967. i 1985. godine uspeo da bude šampion one stare i velike Jugoslavije i koji ima ogromnu bazu pristalica se to i očekivalo, ali u prvi plan su u Bosni ipak izbili neki drugi timovi.

Ali, postoje i fakti koji govore drugačije i idu u prilog Malezijcu.

Naime, Sarajevo je osnovano u oktobru 1946. godine i u svojoj istoriji je osvojilo ukupno 15 trofeja.

Njih šest od ukupnog broja osvojeno je u poslednjih deset godina, što ovu deceniju čini najplodonosnijom u istoriji kluba, mada će kritičari uvek reći da one dve titule iz Jugoslavije vrede više od ostalih 13 trofeja zajedno…

Ipak treba naglasiti da je u tom periodu Sarajevo bilo i dva puta nadomak grupne faze evropskih takmičenja, a na evropsku scenu se plasiralo u osam od deset godina, propustivši evropske nastupe samo 2016. i 2022. godine.

U obe ove sezone Sarajevo je završilo među prva četiri tima na tabeli Premijer lige BiH, a “Bordo tim” ima ubedljivo najduži niz plasmana među prva četiri tima na tabeli od svih premijerligaša, koji je započeo nakon sezone 2009/2010 i do danas traje.

Dakle, kada se poredi Sarajevo pre i nakon dolaska Tana, treba imati u vidu da je u deceniji pre njegovog dolaska ovaj klub na evropskoj sceni igrao u šest sezona, a Evropu je propustio četiri puta.

U istom periodu, dakle od leta 2003. do kraja 2013. godine, osvojio je jedan naslov prvaka BiH i jedan Kup BiH, te je polako tonuo u prosek.

Važno je to napomenuti kada se govori o Sarajevu, jer se često ističe da je “Bordo tim” ovakve rezultate, kakve beleži u eri Tana, mogao imati i bez investitora.

Trenutni rezultati mogu za nečiji ukus biti ispod renomea Sarajeva, ali istorija nas uči da je period koji je prethodio Tanovom, a koji su usput obeležili i ozbiljni finansijski problemi, bio sa rezultatskog aspekta neuporedivo lošiji.

I verovatnoća da bi Sarajevo, da nije bilo Tanove investicije pre deset godina, imalo slične rezultate kakve ima otkad je Tan došao, jednostavno je ekstremno niska.

Sarajevo je prošlu sezonu u domaćem šampionatu završilo na četvrtoj poziciji na tabeli sa 53 boda. To mu je bilo dovoljno za plasman u prvo kolo kvalifikacija za UEFA Ligu konferencija, ali niko kome je ovaj klub na srcu nije bio zadovoljan sezonom.

Sarajevo je iz 33 meča sakupilo 53 boda, što je daleko iza šampiona Borca sa 78 bodova i Zrinjskog sa 76. Trećeplasirani Velež je bio šest bodova ispred Sarajlija, a jedina satisfakcija, uz plasman u Evropu, je podatak da je najveći rival Željezničar bio šesti sa 10 bodova manje i da je ostao bez Evrope.

Ono što još više od nekonkurentnosti u borbi za titulu brine navijače je podatak da je Sarajevo u protekle tri godine godine promenilo ogroman broj trenera. Čak osmorica trenera su od leta 2021. do danas vodili “Bordo tim”.

Nakon što je na kraju sezone 2020/2021 ekipu napustio Vinko Marinović, dva puta je kao “vatrogasac” uskakao Dženan Uščuplić.

Pored njega “vatru su gasili” Emir Obuća i Mensur Dogan, a nijedan trener koji je angažovan u međuvremenu nije se dugo mogao zadržati na Koševu.

Goran Sablić je radio svega šest meseci, Aleksandar Vasoski pet, Feđa Dudić takođe pet, a Mirza Varešanović sedam meseci.

Poslednji trener Slovenac Simon Rožman uspeo  je da izgura celu sezonu. Međutim, rukovodstvo tima na čelu s predsjednikom Ismirom Mirvićem smatralo je da su neophodne promene i Slovenac je dobio otkaz, pa će ekipu u novu sezonu povesti Hrvat Zoran Zekić.

Kada je reč o Kupu Bosne i Hercegovine, Sarajevo je prošle sezone doguralo do četvrtfinala, a tamo je u dvomeču ispalo od Borca iz Banjaluke sa ukupnih 1:2. Borac je inače izgubio finale od Zrinjskog i to su dva kluba koja u poslednje vreme odksaču kvalitetom u BiH i koje će Sarajevo svim silama probati da pojuri već od sledeće sezone.

Ali pre početka prvenstva, koje je zakazano za 3. avgust, i kada će na Koševu gostovati tuzlanska Sloboda u “šlageru” iz vremena bivše Jugoslavije, Sarajevo očekuju evropski ispiti.

Rival “Bordo tima” u prvom kolu kvalifikacija za Ligu Evrope je kazahstanski Aktobe, trenutno druposlarana ekipa u tamošnjoj ligi, koja je, na papiru, jača od bosanske.

Neugodan rival, još neugodniji put, jer je prvi meč u Kazahstanu, ali ne i nepremostiva prepreka za izabranike Zorana Zekića.

Inače, bolji iz dvomeča između Sarajeva i Aktobea će u drugom kolu odmeriti snage sa slovačkom Trnavom.