Vengerov dragulj u Gradu svetlosti

Teško je to objasniti tri decenije kasnije, a retko ko bi na prvu „progutao“ da je često osporavani Pariz Sen Žermen bio miljenik fudbalske Evrope s početka devedesetih godina, kada se nije ni slutio današnji izgled kluba.

Ko bi iz sadašnje perspektive mogao pretpostaviti da je tih godina jedan od najmlađih evropskih klubova bio sačinjen uglavnom od francuskih fudbalera, a da je učešće u Ligi šampiona počinjao iz kvalifikacija.

Možete li samo zamisliti da današnji PSŽ, koji godinama bezuspešno stremi evropskom tronu, već od „sezone kupanja“ traži mesto u grupnoj fazi Lige šampiona? Baš tako su te 1994/95 izabranici Luisa Fernandeza krenuli iz Mađarske u evropsku odiseju koja će se završiti istorijskim polufinalom Lige šampiona i maksimalnim učinkom već u grupnoj fazi.

Uspeh koji će u elitnom fudbalskom takmičenju biti ponovljen tek 2020. godine nije nimalo došao kao plod slučajnosti, već je stigao kao kruna generacije koju je treću godinu zaredom predvodio čuveni liberijski golgeter Žorž Vea.

Oblikovan po ukusu legendarnog Arsena Vengera, koji ga je četiri godine brusio u Monaku, Vea je leta 1992. godine stigao na „Park prinčeva“ za sadašnjih šest i po miliona evra.
Novac koji je PSŽ izdvojio za golgetera svetske klase tek je 70. na večnoj listi transfera francuskog kluba, a trag koji je ostavio nadmašio je znatno plaćenije igrače koji su stizali u budućnosti.

Uspeh „Svetaca“ od pre 29 godina nastao je na temeljima dobrih rezultata iz prethodnih sezona. Polufinala Kupa UEFA i Kupa pobednika kupova i dominantna titula šampiona Francuske iz 1994. godine vinula je u nebesa tim koji je do tada samo jednom bio prvak države.

Najviše zasluge za to idu portugalskom treneru Arturu Horheu na čije mesto je pre tri decenije stigla legenda kluba Luis Fernandez, saigrač Safeta Sušića iz čuvene generacije 1985/86 koja je donela prvu titulu na „Park prinčeva“.

Uspesi koje je ostvario radeći u Kanu bili su glavna preporuka da se vrati u klub u kojem je kao igrač proveo osam sezona, a oslanjanje na mlade fudbalere i ofanzivan stil igre bili su presudni da Fernandez zameni Horhea.

Već u prvoj utakmici protiv Bajerna osetila se poletnost francuskog tima, a mladi golman gostiju Oliver Kan savladan je dvaput za rutinsku pobedu „Svetaca“ 2:0. Vodeći gol postigao je Vea, a Danijel Bravo je izuzetnim volej udarcem levom nogom potvrdio trijumf domaćeg tima.

Bio je to početak uspešne jeseni PSŽ-a koji će do kraja grupne faze primiti svega tri pogotka. Fernadezov tim je do kraja jeseni savladao oba puta Spartak iz Moskve i Dinamo iz Kijeva, a vrhunac slavlja bio je trijumf na gostovanju Bajernu u Minhenu.

Ponovo je Vea bio koban po nemački tim pošto je mrežu Kana zatresao u 80. minutu za pobedu od 1:0 posle koje je bilo jasno da će PSŽ okončati grupnu fazu kao ubedljivi lider na tabeli.

Usledili su antologijski dueli protiv Barselone u četvrtfinalu i eliminacija katalonskog velikana kojeg je te sezone predvodio legendarni Johan Krojf. Bio je to prvi međusobni duel timova koji će u 21. veku izrasti u veliko rivalstvo začinjeno nezaboravnom utakmicom iz 2017. godine i spektakularnim preokretom Barselone.

Te 1995. godine PSŽ se ipak bolje snašao i zasluženo slavio protiv Krojfovog tima koji je bio u slobodnom padu nakon šamara od Real Madrida 5:0. Debakl od kraljevskog kluba s početka te godine nepogrešivo se odrazio na samopouzdanje Barselone.

Prvi meč na „Kamp Nou“ završen je nerešenim rezultatom 1:1, a revanš dve sedmice kasnije u Francuskoj okončan je pobedom 2:1 mnogo poletnijeg domaćina kojem su trijumf doneli Raj i Vinsent Gerin.

Podvig u revanšu dobio je na značaju jer su golovi postignuti u drugom poluvremenu došli nakon preokreta pošto je Barseloni prednost doneo Bakero u 50. minutu utakmice.

Polufinalni mečevi protiv aktuelnog šampiona Milana pokazali su da se tim Fabija Kapela zasluženo popeo na krov Evrope sezonu ranije. Čak ni sjajna energija PSŽ-ovih fudbalera nije dovoljna da eliminiše „Rosonere“.

PSŽ je odlično parirao mnogo moćnijem sastavu Milana u prvoj utakmici, ali je lucidan potez Marka Simonea omogućio italijanskom predstavniku minimalnu pobedu pred revanš na „San Siru“.

Duel u Italiji u potpunosti je protekao u znaku Dejana Savićevića, dvostrukog strelca u pobedi Milana od 2:0 kojim su izborili treće uzastopno finale i sučeljavanje sa sjajnom generacijom Ajaksovih igrača.

Magijom naliko onoj iz šampionske sezone 1990/91 u dresu Crvene zvezde, Savićević je tog 19. aprila na „San Siru“ pokazao da nije slučajno bio izbor Silvija Berlusonija za „desetku“ na leđima.

Spretni crnogorski ofanzivac poigravao se toga dana sa rivalima i sasvim izvesno je da je njegovo odsustvo iz finala protiv Ajaksa presudno uticalo da Milan ne odbrani naslov evropskog šampiona.

Odlična Veina sezona na „Parku prinčeva“ značila je neminovan rastanak sa PSŽ-om i odlazak iz francuskog fudbala. Polufinalni dueli protiv Milana presudno su uticali da se već tog leta preseli na „San Siro“ gde će u narednih pola decenije činiti udarnu pesnicu napada slavnog italijanskog tima.

Sjajni rezultati PSŽ-a u Evropi platili su ceh igrama u prvenstvu pa je narednu sezonu klub sa „Parka prinčeva“ igrao u Kupu pobednika kupova gde je u finalu savladao Austriju iz Beča.

Uprkos tome što su na leto 1995. godine ostali bez Vee i kapitena Davida Žinole, kontinuitet dobrih rezultata u UEFA takmičenjima nastavljen je i u sezonama koje su usledile.

Tadašnji reprezentativac Francuske Juri Đorkaef pokazao se kao odlična zamena za Veu, iako nije bio isti tip napadača, a šansu u prvom timu dobio je tada mladi Nikolas Anelka koji će u godinama koje slede postati veliko ime evropskog fudbala.
I sezonu nakon toga PSŽ će igrati finale Kupa pobednika kupova, ali ovaj put će u Roterdamu izgubiti od Barselone kojoj je pobedu doneo Ronaldo golom sa penala u 37. minutu.
Evropski uspesi PSŽ-a postajaće sve ređi, a dominacija Liona s početka 21. veka baciće ih u senku francuskog fudbala iz koje će se izvući tek od 2011. godine, dolaskom novog vlasnika Nasera Al-Kelaifija.

U rasponu od više od deceniju od kad je katarski novac stigao na „Park prinčeva“, PSŽ je samo dvaput ponovio uspeh koji je Veina generacija ostvarila 1995. godine.

Prvi put u najuspešnijoj 2020. godini kada su na poslednjoj stepenici do finala eliminisali Red Bul Lajpcig i sezonu kasnije kada ih je u polufinalu eliminisao Mančester siti.

Sada će prvi put posle tri sezone imati priliku da igraju u polufinalu, a protivnik im je ekipa Borusije iz Dortmunda koja je doživela za vikend debakl na gostovanju Red Bul Lajpcigu 4:1 u direktnom sudaru za četvrto mesto.

Utakmicu na stadionu „Signal Iduna park“ u sredu od 21 ni PSŽ ne dočekuje u trijumfalnom raspoloženju pošto je za vikend jedva izvukao bod protiv slabašnog Avra (3:3).